Život kao molitva

Gost Hrama je prof. dr Rastko Jović, Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu

„Jedan od razloga što zajednička ili lična molitva izgleda tako mrtva ili tako konvencionalna je taj što često neostaje čin molitve koji se odigrava u srcu koje ima zajednicu sa Bogom. Ovakav izraz, bilo verbalan ili kroz akciju, može pomoći, ali oni su samo izrazi onoga što je esencijalno, naime, duboke tišine opštenja. Svi znamo da su ljubav i prijateljstvo u ljudskim odnosima duboki kada možemo sa nekim da ćutimo. Sve dok su nam potrebne reči za održavanje odnosa, možemo sa sigurnošću i tugom zaključiti da je to, još uvek, površna relcija; i tako, ako želimo da obožavamo Boga, moramo pre svega naučiti da se osećamo srećni kada smo zajedno sa Njim u tišini. Ovo je mnogo lakše nego što se to u početku čoveku može učiniti; potrebno je malo vremena, nešto pouzdanja i hrabrosti da se otpočne." (Mitropolit Suroški i Londonski Antonije Blum „Živa molitva")

U ovonedeljnom Hramu o suštini molitve, vrstama, preduslovima da ona ne bude zamorno, mehaničko izgovaranje reči, već čin koji odmara dušu, kako da naučimo da se molimo, razgovaramo sa prof. dr Rastkom Jovićem, Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.