Prve kompozicije Đoakina Rosinija

Ovaj izuzetni stvaralac imao je i nesvakidašnje muzičko obrazovanje. Počeo je da uči kod svog oca, gradskog trubača u Pezaru. Dok je on odsustvovao, kao profesor horne na Bolonjskoj akademiji, mali Đoakino je uzimao časove kod izvesnog Đuzepa Prinetija, koji se izdržavao podučavanjem čembala i destilovanjem alkohola. Kad su se Rosinijevi preselili u Lugo, blizu Ravene, dečakovi učitelji muzike postali su sveštenici Đovani Sasoli i, posebno, Đuzepe Malerbi, u čijoj je palati postojala velika biblioteka knjiga i partitura. Mladi Rosini je tamo provodio dane učeći uglavnom na delima Hajdna i Mocarta. Otprilike u to vreme i njegova majka Ana, kao solidna pevačica, sekonda dona, bila je prinuđena da započne scensku karijeru kako bi izdržavala porodicu jer su njenog muža uhapsile austrijske vlasti zbog njegovih republikanskih uverenja. Oko 1802. godine Ana Rosini počela je da vodi sa sobom svog sina na turneje. To je bilo muzičko obrazovanje par ekselans. Do trenutka kad je, neobično rano ‒ u 14. godini ‒ primljen na Bolonjsku akademiju, Rosini je već imao opersku scenu u krvi. Ali, dve godine pre toga, jedne večeri u Gradskom pozorištu u Imoli, podelio je scenu s majkom na koncertu na kojem će „građanka Ana Rosini pevati arije, duet pod punim kostimima sa sopstvenim sinom, i kantatu koju je komponovao građanin Đoakino Rosini, takođe kostimiranu i u bufo stilu". I upravo je tokom tog leta 1804. 12-godišnji kompozitor napisao ciklus od šest sonata a kvatro za dve violine, violončelo i kontrabas o kojima govorimo danas.