недеља, 01.11.2020, 10:00 -> 08:47
Извор: Радио Београд 2
Аутор: Горица Пилиповић
Završnica Betovenove godišnjice
Na kraju 2020, u kojoj je muzički svet obeležio 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, ciklus emisija Kako slušati muziku odgovoriće na pitanje kako slušati njegove simfonije.
Autor:
Зорица Премате, Горица Пилиповић и Бојана Жижић
Шта чујемо? Шта слушамо? Како слушамо? Шта уочавамо, а шта пропуштамо? На које елементе се ослонити? На ова и низ других питања покушава да одговори емисија Како слушати музику. [ детаљније ]
.jpg "Песме које су настале у 19. веку и почетком 20. века")
Urednica Gorica Pilipović posvetiće ovaj dvomesečni ciklus jednom od najpoznatijih korpusa dela u istoriji muzike, dela koje mnogi analitičari smatraju vrhuncem tog žanra.
Takođe, ne postoji veći korpus dela sa značajnijim uticajem na potonje generacije. Nema kompozitora posle Betovena koji se u svom simfonijskom radu nije na njega pozivao, ili bar odnosio prema tom veliko idealu. Popularno se kaže, na primer, da je Bramsova I simfonija zapravo Betovenova X, dok su se Jan Sibelijus i Gustav Maler čak vek kasnije takođe osvrtali na ono što je radio Betoven. A on je dozvolio sebi i da proširi granice žanra uvodeći ljudski glas, naravno u svojoj IX simfoniji, postavljajući osnove na kojima će za Malera vokalno-instrumentalni zvuk biti najprirodniji izraz jedne simfonije.
Fascinantan je taj Betovenov put u okvirima ovog žanra. Mora se priznati da je njegova Prva simfonija manje izrazita od mnogih njegovih ranih kompozicija, kao što po prefinjenosti ne može da se meri sa remek-delima Hajdna i Mocarta. Obično se kaže da je razlog tome što je Betoven oprezno pristupio komponovanju svog prvenca, samo se povremeno približavajući svom osobenom stilu karakterističnom za opus 1 i naredna dela. Ali ovakvo mišljenje ne odgovara istini, pogotovu kad se prisetimo svega što znamo o Betovenu u njegovoj mladosti.
Коментари