Čitaj mi!

Završnica Betovenove godišnjice

Na kraju 2020, u kojoj je muzički svet obeležio 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, ciklus emisija Kako slušati muziku odgovoriće na pitanje kako slušati njegove simfonije.

Urednica Gorica Pilipović posvetiće ovaj dvomesečni ciklus jednom od najpoznatijih korpusa dela u istoriji muzike, dela koje mnogi analitičari smatraju vrhuncem tog žanra.

Takođe, ne postoji veći korpus dela sa značajnijim uticajem na potonje generacije. Nema kompozitora posle Betovena koji se u svom simfonijskom radu nije na njega pozivao, ili bar odnosio prema tom veliko idealu. Popularno se kaže, na primer, da je Bramsova I simfonija zapravo Betovenova X, dok su se Jan Sibelijus i Gustav Maler čak vek kasnije takođe osvrtali na ono što je radio Betoven. A on je dozvolio sebi i da proširi granice žanra uvodeći ljudski glas, naravno u svojoj IX simfoniji, postavljajući osnove na kojima će za Malera vokalno-instrumentalni zvuk biti najprirodniji izraz jedne simfonije.

Fascinantan je taj Betovenov put u okvirima ovog žanra. Mora se priznati da je njegova Prva simfonija manje izrazita od mnogih njegovih ranih kompozicija, kao što po prefinjenosti ne može da se meri sa remek-delima Hajdna i Mocarta. Obično se kaže da je razlog tome što je Betoven oprezno pristupio komponovanju svog prvenca, samo se povremeno približavajući svom osobenom stilu karakterističnom za opus 1 i naredna dela. Ali ovakvo mišljenje ne odgovara istini, pogotovu kad se prisetimo svega što znamo o Betovenu u njegovoj mladosti.

broj komentara 0 pošalji komentar
Kako slušati muziku Kako slušati muziku

Autor:
Zorica Premate, Gorica Pilipović i Bojana Žižić

Šta čujemo? Šta slušamo? Kako slušamo? Šta uočavamo, a šta propuštamo? Na koje elemente se osloniti? Na ova i niz drugih pitanja pokušava da odgovori emisija Kako slušati muziku. [ detaljnije ]