Princ Đorđe Karađorđević

Đorđe Karađorđević (Cetinje, 8. septembar 1887 - Beograd, 17. oktobar 1972 ) bio je prvi sin kralja Petra I i Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole I. Rođen na Cetinju gde je porodica kralja Petra živela u periodu od 1883-1894, u političkom izbeglištvu, a prerana Zorkina smrt odvodi ih u Ženevu, gde su proveli sledeće četiri godine. Princ Đorđe je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, Kadetski korpus cara Aleksandra II. Školovanje prekida posle Majskog prevrata 1903. kada je ubijen kraljevski par Obrenovića, a odluka pada da novi kralj Srbije bude knez Petar Karađorđević. Od 1903. Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.

Dobio je ime po svome pradedi Karađorđu, osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka. Neukrotive, neubozdane naravi,ekcentričnog ponašanja, lišen smisla za protokol i diplomatso ponašanje, a u borbi, ratovima neshvatljivo hrabar. Često je išao na Adu u ribarenje sa svojim učiteljem i najvećim prijateljem, čuvenim naučnikom Mikom Alasom. Preka i direktna narav, zauzimanje i izricanje stavova bez "pardona", ma o kome da je reč, stvorila mu je mnoge neprijatelje, od Apisa, Pašića i mnogih važnih i uticajnih oficira i političara.

Dobrovoljno je ponudio abdikaciju 27. marta 1909. godine, posle nemilog događaja na dvoru, incidenta sa njegovim slugom Stefanom Kolakovićem koga je princ Đorđe udario zato što nije izvesnoj gospođici dostavio pismo, a obzirom da je Kolaković imao dve komplikovane kile, od udararca i pada ubrzo umire. Nakon abdikacije princa Đorđa, iz Sankt Peterburga, dolazi njegov mlađi brat Aleksandar koji postaje novi prestolonaslednik. Posle smrti kralja Petra I 1921. vlast i zvanično preuzima mlađi sin Aleksandar. Princ Đorđe je uhapšen 1925. godine i prvo je izolovan u lovački dvorac u Belju, a godinu dana kasnije, odvode ga u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici kod Niša, gde ostaje i posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934. Iz Toponice oslobađaju ga Nemci 1941. godine.

Posle Drugog svetskog rata, ostaje da živi u Beogradu, kao penzioner, a 1947. u šezdesetoj godini života, ženi se dvadeset godina mlađom Radmilom Radonjić, rodom iz Njeguša. Preminuo je u 85. godini života, 17. oktobra 1972. godine. Sahranjen je u zadužbini svoga oca na Oplencu, u Topoli, Crkvi Svetog Đorđa.

Pored njega počiva njegova supruga Radmila Radonjić. Napisao je romansiranu autobiografiju „Istina o mome životu" štampana u izdanju ljubljanskog „Dela" (1969) i beogradske „Prosvete" (1988). O princu Đorđu Karađorđeviću-nesuđenom monarhu u ovonedeljnoj Riznici govori istoričar Milovan Balaban.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.