Znakovi

Anatomi, hemičari i psiholozi bi različito opisali strah kod čoveka, ali bi sve to moglo da se svede na prirodno stanje odbrane organiizma od različitih pretnji. Međutim, strah je i moćno oružje vlasti u kontrolisanju svojih podanika. To je funkcioniše vrlo dobro, i to su potvrdili vekovi civilizacije. Moglo bi se reći da je strah jedan od gradivnih elemenata čovekovog društva kroz njegov razvoj, od prapočetaka do današnjih dana.

Čega se savremeni čovek najviše plaši? Globalno su to: terorizam, klimatske promene, nuklerani rat... Lokalno, svaka zajednica, pored ovih globalnih, ima i svoje babaroge, i spoljašnje i unutrašnje neprijatelje. Ako se samo malo dublje analizira "bregzit", u osnovi se nalazi strah (od Evropskih načela, od migranata, od Rusije...). Suština je da bi sve bilo idealno da nema "ovih" i "onih" koji svojim postojanjem sve kvare i kojih treba da se plašimo. Hrvatima bi sve idealno bilo da nema Srba, Srbima da nema Albanaca, Albancima da nema Grka, Grcima da nema Turaka, Turcima da nema...

U svojoj slici "Krik" Munk je sublimirao endemski bezizlaz, onu krajnju instancu straha kada su svi čovekovi odbrambeni mehanizmi istrošeni. I to je za svaku vlast idealan podanik. Umetnost pokušava da, između ostalog, skrene pažnju javnosti i na ovaj segment savremenog života. Na strah kao strategijsko oruđe dominacije jednih nad drugima.

O veštački izazvanom, generisanom strahu, danas u Znakovima govorimo s pozicija medija i umetnosti, i gosti će biti Zoran Jevtović, novinar, i Saša Janjić, istoričar umetnosti.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović.