Sporovi u kulturi

Rasprava o latiničnom pismu srpskog jezika

Govoreći o srpskoj ćirilici kao standardu,  istoričar Siniša Stefanović odbio je kao teoretski neobrazložen izraz i samo postojanje latiničkog pisma srpskog jezika. Prema njegovom uverenju može se govoriti samo o hrvatskoj standardnoj latinici.
Da li je lingvistički ispravno ovakvo stanovište, pokazaće današnja rasprava. Jedno je sigurno - da smo se u našem jezičkom idiomu služili i služimo se dvama pismima, i latinicom i ćirilicom.

U nastavku emisije govorićemo o jeziku i identitetu ne zaboravljajući mesto srpskohrvatskog u međunarodnoj lingvistici.

Gosti autorke i urednice Melihe Pravdić su lingvista prof. dr Ranko Bugarski i istoričar Siniša Stefanović.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 10. feb 2017, 11:03) - Драгољуб [neregistrovani]

Одлична емисија, уживао сам слушајући је

Страшно је да проф. др Ранко Бугарски, или не разуме, или не жели да разуме, колико је важно управо то како се именује одређени појам. Дакле, није разлика у имену и писму језика та неважна ситница која чини језике идентичним, него је управо разлика у имену-писму то што разликује те језике.

Конкретно, када видите појам исписан "српском латиницом#, он може, али и не мора бити написан на српском, пошто може бити и на хрватском. Једино, ако је појам написан српском ћирилицом, недвосмислено за исти тај појам можете рећи да је написан на српском језику. То је елементарна логика.

Такође, апел водитељке, на крају емисије, да будемо писмени и културни на два писма је смешан, јер замислите да нас позове да будемо писмени и културни, тако што би смо српски писали кинеским идиомима?
Поздрав!