недеља, 05. феб 2023, 10:05
Somborske priče
Da smo se našli, pre više miliona godina, na mestu gde beležimo našu današnju priču, bili bismo na dnu mora, Panonskog. Tačno na dnu. Mora, u okolini Sombora, odavno nema, ali se dan danas pronalaze neke sitne školjke ili pužići, uobičajeni žitelji dubokih morskih staništa. Pretpostavlja se da je povlačenje Panonskog mora ostavilo za sobom vlažno močvarno zemljište koje je u prošlosti bilo veliki problem za nekadašnje stanovnike Sombora. Upravo u toj činjenici leže razlozi zbog kojih se u prošlim vekovima, u više navrata, radilo na isušivanju zemljišta i ozelenjavanju grada. Tako Sombor danas, osim što je po prirodi stvari poznat kao Ravangrad, zovu i Zelengrad, kažu najzeleniji u našoj zemlji i regionu.
U ovoj priči reč je o prirodnim odlikama Somborskog kraja. O vodama - pomenutom Panonskom moru, nezaobilaznom Dunavu, Velikom bačkom kanalu, arterškim bunarima, i, o zelenilu i drveću koje je zasađeno u kilometrima dugim drvoredima kraj puteva, u mnogobrojnim parkovima i okolnim izletištima. Najpoznatiji je po bođošu, visokom listopadnom drvetu iz porodice brestova, donetim početkom dvadesetog veka čak iz doline Misisipija, pa ga Somborci zovu još i amerikanska trešnja, zbog prepoznatljivih bobica na mađarskom - bođoš, pa eto i objašnjenja o lokalnom nazivu ovog drveta koje je danas znamen grada.
O prirodnim karakteristikama mesta na kojem se Sombor nalazi i promenama kojima su ljudi poboljšavali sopstveno okruženje govori nam publicista i zavičajni istoričar, Milan Stepanović.
Priču zabeležile Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.
Коментари