Profesor

Kako se vremenom menja odnos između učenika i profesora? Koji su modaliteti prenošenja znanja i koliko bi mogli da se smatraju komplikovanim? Da li je dopušteno profesoru da samostalno određuje kakve će biti radne navike, disciplina, pa i strogost prema nedovoljnom trudu đaka? Zašto je sve više primera nepoštovanja ove profesije? Da li je slučaj profesora matematike VI beogradske gimanizije, Jovana Kneževića, kojeg će se mnogi sećati sa zahvalnošću i poštovanjem, paradigma naše priče o stanju u kojem se nalazi školstvo ili je samo pojedinačni primer nesrećnih okolnosti? O tome za naš program govori Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i profesorka engleskog jezika u IX beogradskoj gimnaziji.

Ovih dana potpisana je Deklaracija o borbi protiv raka grlića materice, čiji je cilj da ujedini državu i pacijente u zajedničkim naporima kako bi se smanjio broj obolelih od ove opake bolesti i povećao obuhvat imunizacije školske dece protiv HPV virusa. Nažalost, Srbija je neslavan rekorder u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, koji je, u 99 odsto slučajeva, povezan sa HPV infekcijom. Zato je država obezbedila preventivnu vakcinu protiv ovog virusa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, međutim, stiče se utisak da veliki broj roditelja i dece i dalje nije upoznat sa mogućnošću dobijanja vakcine i zaštite. Naša gošća je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrijske službe DZ Čukarica i članica Veličanstvenih, Nacionalne alijanse osnovane sa željom da pomogne u postizanju zacrtanog cilja, da se Srbija pridruži zemljama koje žele da do 2030. stanu na put toj bolesti.

Sutra se, u galeriji Prirodnjačkog muzeja, svečano otvara Izložba „Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina", koja će predstaviti javnosti medicinska znanja i praksu lečenja ljudi lekovitim sredstvima iz prirode, koja su bila dostupna u srednjem veku u Srbiji. Ovo je i prilika da se, na zanimljiv način, upoznamo sa rukopisom Hilandarski medicinski kodeks (15-16. vek), koji se čuva na Svetoj gori, i jedan je od najdragocenijih dokumenata srpske srednjovekovne medicine i najkompletniji primer zbirke medicinskih rukopisa iz srednjovekovne prakse. Izložbu najavljuje jedna od autorki, Aleksandra Savić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja.

Sa vama je Mirjana Nikić.