Vidovdan kroz istoriju Srbije: šta se sve dogodilo na taj dan

Na Vidovdan su nam se u prošlosti dogodile stvari koje su najčešće obeležavale sudbinu celog naroda. Nema datuma u istoriji Srbije koji sobom nosi toliko mitologije, važnih odluka, ali i istorijskih prekretnica. Na prvom mestu je svakako Kosovska bitka 1389.godine; Knez Milan Obrenović, 1876.objavio rat Otomanskoj imperiji. Istog datuma 1914.godine ubijen austrougarski prestolonaslednik Ferdinand u Sarajevu; 1919. potpisan Versajski ugovor kako bi rat bio okončan onog dana kada je i počeo. Aleksandar Karađorđević 1921. donosi Vidovdanski ustav, a istog dana Spasoje Stejić pokušava atentat na monarha. Pokušaj ubistva kralja nije uspeo, ali je Vidovdan i te godine ušao u istoriju Srbije. Gotovo se zaboravlja da je i Staljinova Rezolucija Informbiroa 1948. godine doneta na Vidovdan, što je jasno govorilo kako je sovjetski lider najviše računao na srpsku slabu tačku u vezi sa tim datumom. Govor Slobodana Miloševića 1989. godine na Gazimestanu održan je takođe 28. juna, a sudbina nekadašnjeg predsednika je povezana je određena na taj dan kad je izručen Haškom tribunalu 2001.godine. Zašto je važno poznavati i negovati nacionalu prošlost? Koje su najveće zablude srpske istorije i kako se odnosimo prema kulturnoj baštini? To su neka od pitanja za istoričara Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida.

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno, a nezaposleno je 207 miliona ljudi, pokazuje najnoviji Izveštaj Međunarodne organizacije rada. Nejednakosti koje su već bile prisutne samo su se pogoršale, a žene i mladi su posebno pogođena grupa. Naročito zabrinjava podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda. Ima li naznaka da se traže rešenja za ublažavanje krize koja je nastala tokom kovida, a potom se svakodnevno produbljuje zbog rata u Ukrajini? Koji rizici postoje na globalnom tržištu rada i mogu li u dogledno vreme biti prevaziđeni? Hoće li bogati biti još bogatiji, a siromašni na potpunoj ivici egzistencije? Naš gost je profesor Božo Drašković, ekonomista.

Porodične firme koje zapošljavaju do pet radnika često su temelj na kome se razvija srpska ekonomija. Prema tvrdnjama ministra finansija, te kompanije mogu da računaju na podršku države o stabilno okruženje u kome će razvijate svoje poslovne planove. Pomoć im nudi i Privredna komora Srbije. Kako se danas živi od mikro i malog biznisa u Srbiji i sa kakvim se izazovima suočavaju ljudi koji su se opredelili da na taj način zaradjuju, čućete u priči Ivana Jovanovića.

Planinarsko društvo „Oštra čuka", OŠ „Mitropolit Mihailo" i Sokobanjsko ekološko društvo započeli su saradnju koja ima za cilj održavanje i korišćenje zgrade nekadašnje škole u Radenkovcu. Cilj im je da deca što više borave u prirodi ali i nauče kako da zaštite svoju okolinu i žive u skladu sa njom. Zgrada osnovne škole u Radenkovcu već godinama unazad nije služila svojoj prvobitnoj nameni. Međutim, planinari su je sačuvali od propadanja i deo zgrade prilagodili potrebama planinarskog doma. O svojevrsnom, autentičnom obrazovnom centru razgovaramo sa Mladenom Antićem iz Društva „Oštra čuka".

Urednik i voditelj: Dijana Ivanov Kadić