I lijepo je lepo

Danas konačno dolazi moj drug s fakulteta Marko. Posle studija odselio se u Prijedor, i ne dolazi često, ali sada će nekoliko dana provesti u Beogradu. On se, posle toliko vremena, navikao na ijekavicu, a meni se čini da čak ni Prijedor ne mogu da izgovorim kako treba, stalno mi se zapliće jezik. Marko lepo govori i uživam da ga slušam, ali ta pravila nikad ne bih mogla da zapamtim. Često se šalimo na račun naših izgovora, pa ponekad probam da naručim kafu sa mljekom, ali nikad nisam sigurna da li je mlijeko ili mljeko, pa sam sama sebi smešna. Očigledno ne znam kad se koristi –ije, a kad –je, a nemam često prilike da vežbam s nekim ko zna ta pravila. I, kada je Marko napokon stigao, pitala sam ga kuda želi da ga vodim. I baš me je prijatno iznenadio kada je kazao: