Zašto ne prestaje trend smanjenja broja studenata u Srbiji?

Na nedavno održanoj konstitutivnoj sednici novog saziva Senata Univerziteta u Beogradu, između ostalog, konstatovano je da je na osnovne akademske, osnovne strukovne i integrisane akademske studije u sva tri upisna roka, od planiranih ukupno 15.170 studenata, upisano 13.721, odnosno da je ostalo 1.899 slobodnih mesta - 887 na budžetu i 1.012 samofinansirajućih. Slična situacija je i na drugim univerzitetima u našoj zemlji, a ova pojava može da se prati već godinama unazad. Šta je razlog da imamo sve manje studenata, kakve bi mogle da budu posledice toga i kakvi su planovi Univerziteta u Beogradu da bi se ovaj trend makar usporio - samo su neka od pitanja za našeg sagovornika, prof.dr Dejana Filipovića, dekana Geografskog fakulteta i novog prorektora za nastavu.

U "Magazinu na Prvom", i sledeće teme:

- koja su nova saznanja u vezi sa lečenjem retkih bolesti kod dece predočena na 2. Regionalnoj konferenciji "Baza retkih bolesti 2021" održanoj u Novom Sadu, a čiji je fokus bio na neonatalnom skriningu i značaju skrininga novorođenčadi u dijagnostici i lečenju;

- šta je udžbenik "Digitalni svet 1" autora Gordane Rackov i Arpada Pastora u izdanju "Vulkan znanja" izdvojilo od ostalih u kategoriji udžbenika za prvi razred osnovne škole, pa je na Frankfurtskom sajmu knjiga osvojio zlatnu nagradu i prestižno priznanje za „Najbolji evropski udžbenik";

- zašto pokret "Izolujte Britaniju", koji traži toplotnu izolaciju za sve domove do 2030. u Ujedinjenom kraljevstvu, zbog načina na koji su izabrali da deluju, tamošnja javnost naziva eko-banditima, a ne eko-aktivistima i

- kako se u jednom beogradskom kafeu, koji zapošljava mlade sa blagim smetnjama u mentalnom razvoju, kafa plaća novcem, ali, još mnogo više, srcem.

Sa vama - Elizabeta Arsenović