Unutrašnja slika rata

Napisao je romane ''Kroz buru'', putopis ''Kroz Južnu Srbiju'',  memoarsku prozu ''Naše poslednje pobede'' i knjigu novela ''Crveni Pjero'', kao i autobiografsko delo ''Život čoveka na Balkanu''. Snimao je i dokumentarne filmove. Bio je direktor Radio Beograda od 1940. do 1941. godine. Zbog saradnje sa Ljotićevim režimom napustio je zemlju i ostatak života proveo u emigraciji u Francuskoj i Švajcarskoj. To je bio i razlog zašto je njegovo delo kod nas dugo prećutkivano.

Roman ''Krila'', objavljen 1922, sačinjen je od segmenata, ratnih sličica koje se poput kockica sklapaju u jedinstveni mozaik rata. Doživljaj rata dat je sa njegove unutrašnje strane, iz neposredne blizine, gde se mešaju strah, užas, strahote i nekakav naročiti, tamni zanos. Delo je pisano modernim postupkom, uz brzu, gotovo kinematografsku smenu slika. U prvom planu nalaze se obični ljudi koji žive na granici između života i smrti, i koji nastoje da smrti umaknu iako je neprestano gledaju u oči i osećaju u svojoj blizini.

Naša sagovornica govori o tome kako je otkrila roman ''Krila'', i zašto smatra da je ovo književno delo posebno i vredno. Biće reči o strukturi dela, o simbolici njegovog naslova, o unutrašnjoj slici rata i antimilitarističkom tonu proze Stanislava Krakova.

Zorana Opačić je diplomirala je na Filološkom fakultetu, na grupi za srpsku književnost i srpski jezik, i na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na  Filološkom fakultetu u Beogradu.

Redovni je profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Bavila se književnim delima Rastka Petrovića, Stanislava Krakova, Grozdane Olujić, Dušana Radovića i drugih pisaca. Objavila je nekoliko monografija i veći broj stručnih radova u časopisima. Priredila je za štampu više knjiga.

Autor i voditelj emisije: Vojislav Karanović