O akcentima i rukavima

Konačno je došao vikend, da se i ja malo opustim i pogledam neku emisiju na televiziji. I taman nađem nešto zanimljivo, ali voditelj svakom rečju kao da me bocka. Kaže:

- Vi radite, radite i samo radite, iz kreveta pravo na posao, a s posla pravo u krevet! Kad se setite da ste hteli nešto za sebe da uradite, dan vam je već prošao, a vama samo preostaje da se naivno nadate da ćete svoje planove ostvariti sutra. A kad mi reče da treba malo i pȕtovati, a ne samo pȍslovati, uh... nešto me preseče u stomaku.

Voditelj uporno nastavlja da provocira radoholičara u meni, ali i moje istančano jezičko osećanje! E, moj prijatelju, kad bi ljudi mogli samo da se zabavljaju i da se odmaraju, a da imaju - kako ti kažeš - svo bogatstvo! Ma svo ne mogu nikako!

Da vidimo šta još ima na programu. Da vidimo šta drugi kažu o radu i odmaranju. Šta, šta reče?! Nekako i da pređem preko toga što mi se voditelj obraća kao da me poznaje, ali što mu niko nije rekao da rukavi ne mogu da se zasúkū, nego zàsūčū... Kaže - nikome nije zabavno kad moraju da se zasuku rukavi, zato valjda treba pronaći nekakvu pravu meru svega...

Autor teksta: Katarina Albijanić, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Glumac - Feđa Stojanović