Može li korona izazvati moždani udar?

Još na samom početku epidemije koronavirusa posumnjalo se da infekcija može prouzrokovati neprirodno zgrušavanje krvi, a očekivana posledica toga je moždani udar. Time bi niz oboljenja koja dovode do šloga bio produžen, a broj onih koji su mu izloženi znatno uvećan. Statistika inače upućuje na činjenicu da su, sve češće, pacijeniti mladi ljudi. Povodom svetskog dana borbe protiv moždanog udara, sagovornik nam je prof.dr Dejana Jovanović sa Klinike za neurologiju Klinickog centra Srbije.

Pandemija korona virusa promenila je mnoge naše životne navike i potrebe. Jedna od posledica je smanjena potražnja za garderobom. Prema nekim procenama prodaja odevnih predmeta opala je između 20 i 30 odsto. Da li naši tekstilci imaju snage da prežive ovaj period i održe, bar približno, nivo proizvodnje iz prethodnih godina? O tome ćemo razgovarati sa Miloradom Vasiljevićem, iz Udruženja PKS za industriju tekstila.

Svake godine u svetu propadne oko 1,3 milijarde tona hrane. U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona ili 35 tona po stanovniku. To se najčešće dogadja zbog kvarljivosti namirnica, pre svega, voća i povrća. Zbog naglašene ekološke dimenzije problema, učestale su rasprave o tome kako produžiti vek trajanja takve robe. Svoj doprinos dao je i tim naših stručnjaka predvodjen Zoricom Branković iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja, koja će biti gost Magazina.

Urednik i voditelj Olivera Stajić.