недеља, 04. окт 2020, 09:05
Kako je nana-Bosa razvila Kolo srpskih sestara u Požarevcu
Posle gotovo sedam meseci repriza, ekipa emisije "Kojekuda" odlučila je da ponovo krenemo sa premijerama! Borba sa virusom korona nije završena, ali mi želimo da mu se suprotstavimo i na ovakav način. Krenućemo opet kojekuda, pa dokle stignemo! A potrudićemo se što više budemo mogli. Ove nedelje nastavljamo tačno tamo gde smo stali sredinom marta. Priča o Kolu srpskih sestara u Požarevcu nije emitovana cela, jer su vesti o početku teškog perioda u našoj zemlji bile važnije. Moglo bi se reći i da se to kolo bilo prekinulo. Zato će se sada ponovo zavijoriti.
Sestra. Reč kojom zaklinjemo i kojom se zaklinjemo. Toliko je čista i svetla. Na pijadestalu pojmova stoji tik uz majku i pedalj više od brata. O sestrinskoj ljubavi i žrtvi ispevane su neke od najlepših pesama, napisane knjige, snimljeni filmovi...
Kolo. Savijeno kao venac, bez kraja i početka... Jako koliko i najslabija ruka, ojačana ostalim, isprepletenim... Spretno koliko i najbrže stopalo... U poletnom i hrabrom ritmu srca koja kucaju kao jedno...
Sigurno je nešto od ovih asocijacija na pomenute reči imao i Branislav Nušić, kada je 1903. imenom KOLO SRPSKIH SESTARA nazvao žensko udruženje koje je najpre zamislila, a onda ga i osnovala velika Nadežda Petrović radi „jačanja nacionalne svesti za oslobođenje, kako je bilo zapisano u statutu, „porobljene braće, kako na jugu, pod turskom vlašću, tako i na severu i zapadu, pod austro-ugarskom, te radi pružanja pomoći ugroženima bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje". Osnivačka skupština održana je na Veliku Gospojinu iste godine u sali restorana „Kolarac" u Beogradu, u prisustvu tri hiljade žena. Prva akcija bio je dobrotvorni koncert u Narodnom pozorištu, prikupljala se pomoć za postradale u Makedoniji, a među prvim darodavcima, bio je kralj Petar Prvi Karađorđević, koji je po svom ađutantu poslao prilog od hiljadu dinara u zlatu. Tako se zavijorilo Kolo srpskih sestara...
Nedugo po osnivanju udruženja, započelo je osnivanje odbora Kola širom Kraljevine Srbije, između ostalih mesta, već 3. februara 1905. i u Požarevcu. I to nas približava glavnoj junakinji naše današnje „kojekuda" priče, Bosiljki Pavlović, praunuci vožda Karađorđa i baki velike slikarke Milene Pavlović-Barili. Jer ona je bila ta koja je kolo zapodenula među ženama Požarevca i rukovodeći njime do smrti, ostavila trag koji i danas živi u tom gradu. A ponosno ga čuvaju današnje članice Kola, koje, obnovljeno, već tri decenije nastavlja, gde su požrtvovane prethodnice stale 1946.
Mnogo toga lepog, važnog i nedovoljno poznatog u vezi sa udruživanjem žena u prvoj polovini 20. veka u Požarevcu, ali i celoj Srbiji, čućemo od Jasmine Živković, sadašnje predsednice tamošnjeg Kola srpskih sestara, zaposlene u Istorijskom arhivu grada.
U kolo reči, sa njom se uhvatile - Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.
Коментари