Zabavnik

Milenko Karanović pošao je tragom tog naslova ne bi li se našlo i koje parče filmske trake iz tog doba za Centralnu jugoslovensku kinoteku, kako se do 1952. godine zvala Jugoslovenska kinoteka, a gospodin Karanović je bio njen prvi direktor. Na kući Miltona Manakija, koja se nalazila u glavnoj bitoljskoj ulici, dokle je Karanovića trag doveo, nije bilo ni firme ni uobičajenog izloga są fotografijama...

Pesma je nosila naziv Eve Of Destruction, a njemu je bio ima Beri Mek Gvajer. Predistorija ovog hita izgledala je ovako: Beri je odrastao u siromašnoj porodici i morao je da prekine studije zbog nemaštine. Počeo je da peva u raznim grupama u noćnim lokalima, da bi završio u poznatom folk-ansamblu Minstrels. Sa njima je bio dve godine, a napustio ih je posle zajedničkog nastupa u Sanremu 1965. godine, da bi se posvetio solo karijeri...

U vreme kada je o njemu pisao Džuboks, februara 1967. godine, prestao je da snima ploče, jer nije imao podršku čelnika diskografskih kuća. Međutim, specifični sjaj tog, u to vreme, tridesetogodišnjaka, ne tamni i ne može se zaboraviti da je njegov opori glas pevao bez uvijanja i simbolizma o stvarima sa kojima se bore svi ljudi na svetu...

Sintija je bila istinska zvezda! Imala je emisiju na radiju, obožavaoci su joj slali na stotine pisama, glamurozno se pojavljivala u pozorištu, u klubovima, preskupim restoranima i kućnim zabavama, odevala se po poslednjoj modi... a njena slika pojavila se i na naslovnoj strani američkog časopisa "Lajf", jula 1937. godine. Svi su voleli Sintiju, a Sintija je uzvraćala ljubav koliko i svaka druga lutka, jer megazvezda tridesetih bila je gipsana ženska lutka u prirodnoj veličini...

Urednik i voditelj: Mirjana Blažić

Naslovna strana: Milton Manaki