Čitaj mi!

Otvaranje nove sezone milanske Skale, direktan prenos

Tradicionalno, svakog 7. decembra, milanska Skala inauguriše svoju novu opersku sezonu na dan zaštitnika grada Milana, Svetog Ambrozija. I ovaj put, slušaoci Trećeg programa Radio Beograda, biće u prilici da prisustvuju uživo ovom izuzetnom operskom događaju.

Rukovodstvo Skale, na čelu sa maestrom Rikardom Šajijem, opredelilo se za klasika ruske operske tradicije, operu Boris Godunov Modesta Musorgskog. U naslovnoj ulozi nastupa Ildar Abdrazakov, Ain Anger je Pimen, Stanislav Trofimov je Varlam, Norbert Ernst je Knez Šujski, Dmitrij Golovin je Grigorije samozvanac, Aleksej Markov je Ščekalov, Jaroslav Abaimov je Jurodivi, Ana Denisova tumači princezu Kseniju, dok je Lili Jerstad carević Fjodor. Horom i orkestrom milanske Skale diriguje Rikardo Šaji.

Boris Godunov se nalazi na repertoaru Skale još od svoje italijanske premijere 1909. godine. Ovo je drugi put da otvara novu sezonu milanske operske kuće posle 1979. godine, kada je na otvaranju dirigovao Klaudio Abado, a režiserku postavku potpisivao Jurij Ljubimov.

Ovaj put naši slušaoci će imati priliku da čuju prvu verziju opere iz 1869. godine, koja se naziva i Proto-Borisom s obzirom da predstavlja prvobitnu dramatušku zamisao Musorgskog. Libreto je napisao kompozitor bazirajući je na Puškinovoj drami o vladaru iz teškog i turbulentnog perioda ruske istorije. Po završetku, 1869. godine Musorgski je partituru predao komitetu Carskih pozorišta kako bi bila postavljena na nekoj od pozornica. Ali, delo je odbijeno, pre svega jer nije imalo žensku protagonistkinju i ljubavni zaplet, dok je i sam direktni, realistični stil kompozitorskog pisma navođen kao razlog. Zbog toga je 1871. godine Musorgski napravio veliku reviziju svog dela uvodeći nove scene, posebno takozvani „poljski čin", lik poljske princeze Marine, menjajući sveukupnu strukutra dela od sedam scena u operu sa prologom i četiri čina. Ova verzija, posebno u orkestraciji Rimskog-Korsakova je bila mnogo zastupljenija na operskim scenama, međutim Rikardo Šaji je posebno bio privučen originalnom snažnom, mračnom i oporom partiturom Musorgskog koja poslenjih godina doživljava renesansu širom sveta.

Siže opere:
U verziji iz 1869. godine opera Boris Godunov se fokusira na krivicu pojedinca i posledice njegovih postupaka. Posle smrti cara Fjodora, vojska i sveštenstvo primoravaju okupljeni narod da mole Borisa da postane novi ruski vladar. Krunisanje se dešava na Crvenom trgu, a veliku ceremoniju prekidaju sporadični nemiri. U ćeliji Čudovskog manastira, stari monah Pimen završava svoju hroniku Ruske istorije. U njoj navodi da je legitimni naslednik prestola, carević Dimitrije, ubijen po naređenju Borisa Godunova. Pimen iskušeniku Grigoriju priča o okolnostima Dmitrijevog ubistva, pominjući da bi carević, da je preživeo, bio sličnog godišta kao Grigorije. Zbog toga, mladi iskušenik odlučuje da počne da se predstavlja kao Dmitrij ne bi li pokrenuo ustanak protiv Borisa i zauzeo ruski tron. Ipak, njegovi planovi ne teku glatko, tako da on beži u Poljsku izbegavajući hapšenje koje mu se sprema. Poslednja scena posvećena je događajima iz 1604. godine. Borisova deca Ksenija i Fjodor su odrasli. Car vlada zemljom izmučenom glađu, a nemiri su česti, dok glasine o Borisovom ubistvu carevića dobijaju na sve većem zamahu, a pobunjenička vojska koju predvodi Grigorije nadire preko granice. Progonjen duhom ubijenog Dmitrija, Boris Godunov svom sinu Fjodoru upućuje reči utehe i molbe, a potom rastrojenog uma, umire.

Urednice Ksenija Stevanović i Jelena Damjanović

broj komentara 0 pošalji komentar