Žene u muzici – Ester Magi

Od pojavljivanja na muzičkoj sceni Estonije sredinom pedesetih godina prošlog veka, Ester Magi je prepoznata kao jedna od važnih predstavnica nacionalnog stila, u čijim delima je prisutna i veza sa tokovima tadašnje savremene muzike XX veka. Rođena je 10. januara 1922. godine u Talinu. Studije klavira upisala je 1946. na Konzervatorijumu u rodnom gradu, a uporedo je pohađala i časove komponovanja kod Marta Sara, jednog od istaknutih predstavnika Estonske nacionalne škole koji je još od mladosti bio naklonjen tradicionalnoj muzici. Naime, Sar je beležio narodne melodije Estonije i inkorporirao ih u svoja horska dela, koristeći pri tome kompleksna harmonska rešenja. Interesovanje za tradicionalnu muziku Ester Magi je nasledila od svog profesora, pa je kao studentkinja često učestvovala u okviru terenskih istraživanja koja je organizovao Folklorni arhiv iz Tartua, osnovan davne 1927. godine, a u kojem se i danas predano čuvaju brojni zapisi tradicionalne muzike Estonije, u vidu transkripcija, ali i zvučnih snimaka. Privrženost narodnoj muzici ove baltičke zemlje prisutna je u njenom čitavom opusu, čak i u delima nastalim kasnih pedesetih i šezdesetih godina XX veka, kada se upotreba elemenata tradicionalne muzike smatrala staromodnom praksom.

Po završetku studija u Talinu 1952, Ester Magi je tri naredne godine provela u Moskvi, gde je na Konzervatorijumu pohađala specijalističke studije komponovanja kod slavnog Visariona Šebalina, bliskog prijatelja Dmitrija Šostakoviča, u čijoj klasi su bili i Edison Denisov, Veljo Tormis i Karen Hačaturjan. Kao iskusan i ugledan pedagog, Šebalin je u Ester Magi odmah prepoznao poseban dar za oblikovanje melodijskih linija, njen individualan izraz, a posebno je ohrabrivao da u delima koristi i elemente tradicionalne muzike. Kantatom za muški hor, solistu i orkestar Kalevov sin putuje u Finsku koju je 1954. pisala po nacionalnom epu Kalevov sin Fridriha Rajnholda Krojcvalda, u kojem je ovaj književnik koristio brojne pisane tekstove i usmena predanja vezana za estonsku tradiciju i mitologiju, Ester Megi je sa velikim uspehom okončala specijalizaciju u Moskvi. Delo su premijerno 1961. godine izveli članovi Estonskog nacionalnog muškog hora i Državni simfonijski orkestar, dok je za dirigentskim pultom bio Neme Jervi, koji je tada bio na samom početku karijere.

Nakon povratka iz Moskve, radila je kao profesorka na Katedri za teorijske predmete na Konzervatorijumu u Talinu, gde je držala kurseve: analiza muzičkog dela i kontrapunkt. U ovoj visokoškolskoj ustanovi ostala je sve do penzije, 1984. godine. Počasni doktorat dodelila joj je Estonska akademija za muziku i pozorište 1999. godine, a tokom života ovenčana je brojnim nagradama i priznanjima, među kojima posebno mesto imaju Nacionalna nagrada Estonije iz 1980, kao i Orden Nacionalnog grba Estonije koji joj je uručen 1998. godine.

Kada je započela kompozitorski rad sredinom prošlog veka, Ester Magi je sledila romantičarski stil, da bi tokom šezdesetih pisala pod uticajem estonske tradicionalne muzike koristeći dijatonske moduse i varijacioni princip. Prošireni tonalitet, politonalnost i kolorističke harmonije počeli su da krase njen kompozitorski idiom kasnih šezdesetih godina XX veka. Njena dela izvodila su se širom Estonije, posebno u nordijskim zemljama, kao i u Nemačkoj, Poljskoj, Rusiji, Americi i Australiji. Preminula je 14. maja prošle, 2021. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić