Letnje operske pozornice

Još od prvih meseci 1831. godine Belini je znao da treba da napiše operu za otvaranje sezone Milanske Skale koja je bila zakazana za 26. decembar. Za libreto se po običaju obratio Feličeu Romaniju koji je od 1827. godine - dakle od vremena Pirata  - pisao tekstualne predloške za sve njegove opere. Kompozitor i libretista su započeli potragu za sižeom koji bi odgovarao podeli koju su imali na raspolaganju- pre svega primadoni Đuditi Pasti, ali i tenoru Domeniku Donzeliju i drugom sopranu Đuliji Grizi, kao i basu Vinčencu Nerginiju.  Na odabir zapleta presudan uticaj je imala Pasta - njena scenska pojava i muzička izražajnost. Po svedočenjima savremenika ona je imala glas izuzetnog opsega, tehničkih mogućnosti, ali je pored toga negovala i savršenu dikciju, eskpresivno fraziranje i važila je za izuzetnu dramsku glumicu. Izbor je pao na tragediju Aleksandra Sumea Norma ili čedomorstvo koja je izvedena u aprilu 1831. godine uz veliki uspeh u Kraljevskom pozorištu Odeon u Parizu. Francuski dramatičar je iskoristio motiv sveštenice koja krši svoje zavete radi ljubavi, aktuelizujući u romantičarskom ključu teme ukorenjene u klasičnoj tradiciji, koje sežu sve do grčke tragedije. Feliče Romani se  nije zadovoljio samo preradom francuske drame. Okrenuo se i drugim izvorima - pre svega svojim ranijim libretima za Mairovu operu Medeja u Korintu iz 1813. godine, i Pačinijevu Irminsulovu sveštenicu iz 1817. godine. Romani je pre svega uklonio svaku naznaku fantastičnog sveta koji postoji u Sumeovom komadu, obratio je pažnju na obredno-ritualne elemente, potcrtao je ulogu Adalđize, jer se jedne strane hteo da uveća značaj role Đulije Grizi, dok je sa druge strane bilo važno ovaj lik dobije veći prostor radi potenciranja interpersonalnih sukoba. Međutim, najveća promena jeste u izostanku čedomorstva - u Sumeovoj tragediji Norma izvršava infanticid, a zatim se, poludela, baca u provaliju, dok je u operi osvetoljubivost glavne junakinje kompleksnija i humanija. U samom finalu pojavljuje se motiv ujedinjena ljubavnika u smrti u kojoj se posebno ističe Normina velikodušnost, njenim javnim priznanjem krivice i prihvatanjem najstrašnije kazne. Takođe, Belinijeva i Romanijeva odluka je bila da ne uključe u operu ariju ludila za Pastu - godinu dana ranije ova ista pevačica je scenom ludila završila Donicetijevu Anu Bolen, u Teatru Karkano u Milanu, te su libretista i kompozitor smatrali da je sećanje na ovu upečatljivu interpretaciju još uvek živo među gledaocima.

Sama premijera opere u Skali 26. decembra 1831. godine se završila fijaskom. Sa jedne strane, publika je bila iznenađena Belinijevim inovativnim dramatskim postupkom. Sa druge, sami pevači su došli na prvo izvođenje umorni i nervozni - iscrpljeni teškim muzičkim i scenskim zahtevima. Stvari su se promenile tokom naredne 34 predstave kako su entuzijazam i fascinacija publike u Skali rasli. Odmah zatim Norma je krenula u svoj trijumfalni pohod širom Evrope, i od tog trenutka nije više sišla sa repertoara. Kada je 1835. godine stigla u Pariz, u publici se nalazio i Šopen, koji je po svedočanstvima bio duboko dirnut izvođenjem. Težina glavne uloge može se videti i u tome da je prva pojava Norme prerađena čak osam puta, a da je čuvena arija Kasta diva transponovana za ceo stepen niže već na dan premijere. U našem dobu jedino su Džoan Saterlend i Edita Gruberova pevale iz originalnog tonaliteta autografa.

Naslovna uloga se smatra jednom od najtežih u sopranskom repertoaru. Ona zahteva izuzetnu vokalnu kontrolu, široki registar, fleksibilnost, dinamičku okretnost. Mora se prikazati veliki raspon emocija: konflikt između privatnog i javnog, majčinske ljubavi, prijateljstva, ljubomore, ubilačkog poriva i opraštanja. Poznata je opaska nemačkog soprana Lili Leman da je pevanje sve tri Brunhilde iz Vagnerovog „Ringa" u toku jedne večeri manje stresno od pevanje jedne Norme. Ona je takođe dodala da „kada pevate Vagnera toliko ste uneti u dramatsku emociju, u radnju, da ne morate da mislite na to kako pevate reči. To dolazi samo. Ali kod Belinija morate uvek da budete svesni emisije tona i izražajnosti reči i melodije".

Urednice Jelena Damjanović i Ksenija Stevanović