Čitaj mi!

Opera „Đavoli Ludana” Kšištofa Pendereckog

Reprodukovaćemo snimak opere „Đavoli Ludana” Kšištofa Pendereckog, zabeležen na predstavi održanoj 27. juna ove godine u okviru operskog festivala u Minhenu. Pevačku podelu predvodila je litvanska sopranistkinja Aušrine Stundite, a horom i orkestrom Bavarske državne opere dirigovao je Vladimir Jurovski. Ovom prilikom predstavljena je revidirana verzija „Đavola Ludana” koju je priredio sam kompozitor 2012. godine.

Libreto ove tročine opere zasnovan je na dramatizaciji Džona Vitinga istoimenog romana Oldusa Hakslija. Ovo je prva i najpopularnija opera Pendereckog, nastala po porudžbini Hamburške opere 1969. godine, a do sada je priređeno nekoliko novih produkcija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Tematika ovog dela nije samo inspirisala Hakslija i Vitinga, već je na osnovu nje nastao i film Đavoli Kena Rasela. Svojim otvorenim istraživanjem požude, bogohuljenja, egzorcizma i verskih progona, vešto se uklopila u sklonosti Pendereckog ka živopisnim muzičkim i dramskim ekstremima.

Kako i sam naziv ukazuje, opera Đavoli Ludana prati priču iz četvrte decenije 18. veka o masovnoj zaposednutosti u gradu Ludan, u Francuskoj. Međutim, umesto narativa o ovim istorijskim događajima, radnja opere je u suštini usmerena na prikaz sukoba između centralne i lokalne vlasti, pružajući političko tumačenje kojim se osuđuje bezakonje koje su počinile totalitarne vlasti i države sredinom 20. veka. U skladu sa tim, sam sadržaj opere treba posmatrati kao alegorijski, pre nego istorijski.

Glavna radnja zasnovana je na savremenim spisima o suđenju ocu Grandijeu 1634, koji je bio optužen da je opčinio monahinje manastira Svete Ursule, prvenstveno njihovu igumaniju, Žan. Podzaplet ove opere prati Grandijeovo protivljenje kraljevskom naređenju da se sruše zidine Ludana, što dodatno doprinosi Grandijeovoj izolaciji i padu.

Autorka Jelena Damjanović

broj komentara 0 pošalji komentar