Georg Benda i gotski kapelmajstori

Benda je mesto kapelmajstora u Goti dobio 1750. godine, a njegove dužnosti obuhvatale su komponovanje i izvođenje kantata za dvorsku kapelu, kao i žanrovski raznorodnu instrumentalnu muziku. Iako na dvoru u to vreme nisu bile izvođene italijanske opere, ovo se promenilo tokom šezdesetih godina 18. veka, te je Benda rukovodio postavkama opera vodećih italijanskih autora,a pisao je i sopstvena dela na italijanskom jeziku. 

Bendini koncerti za čembalo pripadaju poslednjim godinama njegovog rada kao kapelmajstora u Goti. Oni se u opusu ovog kompozitora izdvajaju zarad hibridnog stila u kojem zreli klasičarski elementi dominiraju u laganim stavovima i finalima, dok uvodna alegra i dalje odlikuju barokne neperiodične teme dugog melodijskog daha, kao i snažni ritmizovani unisono segmenti.

U muzičkoj istoriji turinškog grada Gote ime Georga Filipa Telemana pominje se u ulozi posetioca i potencijalnog kapelmajstora. Teleman je boravio u Goti 1716. godine, kada mu je ujedno i ponuđeno ovo mesto. Pregovori o njegovom zaposlenju vođeni su te i naredne godine, a bilo je reči i o tome da Telemanu bude dodeljeno rukovođenje muzikom na svim dvorovima Saksonskih, odnosno Ernestinskih vojvodstava, što bi pored Gote uključilo i dvorove u Vajmaru, Majningenu i Altenburgu. Ipak, Teleman se na kraju odlučio da ostane na položaju frankfurtskog upravnika muzike, a smatra se da je ovu ponudu iskoristio kako bi u Frankfurtu obezbedio povišicu i veći ansambl. 

Autor: Srđan Atanasovski