Rođena 21. januara 1858. godine u Parizu kao Mélanie Hélène Bonis, ova kompozitorka odrasla je i vaspitana u konzervativnoj katoličkoj porodici u kojoj su se poštovale stroge norme ponašanja. Iako je bila obdarena izuzetnim talentom i osećajem za muziku, te još kao dete sama počela da svira klavir, roditelji je nisu podržavali na putu da muziku odabere za svoj životni poziv. Međutim, prepoznavši u njoj jedinstveni dar, Sezar Frank je uspeo da odobrovolji njene roditelje da naprave ustupak i omoguće joj da pohađa časove muzike pri pariskom Konzervatorijumu. Od 1876, kada je upisala studije, sa velikim uspehom napredovala je na časovima harmonije, klavira i kompozicije, a njeni profesori bili su renomirani pedagozi tog doba - Ernest Giro, Ogist Bazil i Sezar Frank, koji ju je dodatno podučavao tehnikama sviranja orgulja. Insteresantno je istaći da su u tom periodu studenti pariskog Konzervatorijuma bili i Klod Debisi i Gabrijel Pjerne.

Još u toku studentskih dana dobila je nekoliko nagrada za svoje kompozicije, međutim, kako se tada suočavala sa rodnom neravnopravnošću, svesna svih nedaća sa kojima su dolazile u dodir kompozitorke, odabrala je da piše pod pseudonimom Mel Boni, zato što on nije ukazivao da iza njega direktno stoji žena. Na Konzervatorijumu je upoznala Amedea Etiša, francuskog pesnika, pevača i muzičkog kritičara, čiji stihovi su je inspirisali da komponuje solo pesme, a ubrzo se između njih rodila i ljubav. Međutim, roditelji nisu odobravali njihovu vezu, pa je Mel Boni 1883. godine bila primorana da napusti studije i uda se za Albera Domanža, dve decenije starijeg udovca sa kojim su kompozitorkini roditelji prethodno ugovorili brak.

Kada je nakon suprugove smrti ponovo srela Etiša 1890. godine, koji je u francuskim intelektualnim krugovima tada već izgradio reputaciju uglednog profesora, dobila je podršku da se ponovo vrati komponovanju; Etiš je njena dela predstavio izdavačima, pa je karijera Mel Boni ponovo bila u usponu. Godine 1901. na koncertu u Parizu izvedena su njena dela, a Kamij Sen-Sans, koji se tada prvi put upoznao sa radom ove autorke i imao prilike da čuje njen Kvartet, opus 69, sa oduševljenjem je istakao sledeće „Nisam mogao ni da zamislim da žena može da napiše takvu muziku! Ona zna sve trikove kompozitorskog zanata". Upravo reči slavnog Kamija Sen-Sansa dočaravaju situacije sa kojima su se suočavale kompozitorke.

Godine 1907. Mel Boni je postala članica Udruženja kompozitora Francuske, u kojem je od 1910. do 1914. obavljala posao sekretara. Biografi ističu da se poslednjih godina života postepeno udaljavala od komponovanja usled bolesti; živela je povučeno, pronalazeći mir i utehu u religiji. Preminula je 18. marta 1937. u Sarselu.

Urednica Irina Maksimović Šašić