Umetnost interpretacije – Tugan Sohijev

Ovaj ruski dirigent , rođen u Vladikavkazu u Osetiji 1977, muziku je počeo da uči kao sedmogodišnjak svirajući klavir, ali je već sa 17 godina stao za dirigentski pult, na nagovor dirigenta Državnog orkestra Severne Osetije. Dirigovanju se u potpunosti posvetio tokom studija na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, gde je bio jedan od poslednjih studenata Ilje Musina, uglednog pedagoga iz čije klase su potekli neki od trenutno najvećih ruskih dirigenata, poput Valerija Gergijeva.

Po završetku studija, Sohijev se veoma brzo okrenuo operskom dirigovanju, a njegov prvi angažman bila je produkcija Boema na Islandu. Pozitivne kritike nakon ovog izvođenja, otvorile su mu vrata Nacionalne opere iz Velsa, gde je 2003. godine postao muzički direktor. Tokom prve godine, pored operskih produkcija koje su uključivale Evgenija Onjegina, Don Đovanija, Kavaleriju rustikanu i Pajace, Sohijev je sa orkestrom ove operske kuće započeo i ciklus simfonijskih večeri sa delima ruskih autora. Međutim, nakon problema sa realizacijom postavke Travijate 2004. godine, Tugan Sohijev je dao ostavku na mesto muzičkog direktora Velške opere, dok je lokalna štampa počela da preispituje njegov autoritet, navodeći da je još uvek suviše mlad i neiskusan za tako značajnu poziciju. Sa ovakvim viđenjem nije se slagalo rukovodstvo jednog od najuglednijih francuskih orkestara – Nacionalnog orkestra Kapitol iz Tuluza, koje je ubrzo po proglašenju Sohijeva za „muzičko otkriće godine" u izboru francuske kritike, imenovalo ovog dirigenta za svog muzičkog direktora. Njegov prvi nastup sa ansamblom odigrao se 2005, a od 2008. godine i zvanično je stao na čelo orkestra sa kojim je ostvario zapažene nastupe u Francuskoj. Karijeru orkestarskog dirigenta Tugan Sohijev je nastavio da razvija i kroz saradnju sa Nemačkim simfonijskim orkestrom iz Berlina, čiji je šef-dirigent i umetnički rukovodilac postao 2010. godine. Međutim, opera nikada nije izgubila privlačnost za Tugana Sohijeva, te je paraleleno sa ovim angažmanima, povremeno nastupao kao gostujući dirigent u Bečkoj državnoj operi, milanskoj Skali ili Bavarskoj državnoj operi. Najveće priznanje u ovoj oblasti, dobio je 2014. godine kada je imenovan za muzičkog direktora i šefa dirigenta Boljšoj teatra u Moskvi, druge najznačajnije operske kuće u Rusiji, pored Mariinskog teatra u kojem je ovu funkciju obavljao Valerij Gergijev.

Karijera Tugana Sohijeva iznenada je zaustavljena 6. marta ove godine, kada je nakon zahteva da se izjasni o sukobu u Ukrajini, dirigent rešio da podnese ostavke na obe funkcije koje je trenutno obavljao, izjavljujući: „Suočen sa nemogućom opcijom da biram između svojih voljenih ruskih i francuskih muzičara, odlučio sam da odmah dam ostavku na funkcije Boljšoj teatra u Moskvi i nacionalnog orkestra Kapitol u Tuluzu", naveo je Sohijev.

Diskografski opus ovog dirigenta još uvek je relativno skroman i obuhvata orkestarska i simfonijska dela Musorgskog, Prokofjeva, Stravinskog, Čajkovskog, Šostakoviča i Bramsa, koja je interpretirao sa Nacionalnim orkestrom Kapitol iz Tuluza i Nemačkim simfonijskim orkestrom iz Berlina.

Ipak, iako ne mnogobrojna, ova izdanja su dobila pohvale kritike, koja je u Sohijevu prepoznala autentičnog interpretatora ruskog repertoara. Ono što krasi dirigentski stil Tugana Sohijeva jesu ritmička preciznost i svežina i besprekoran balans orkestarskih grupa. Jasna artikulacija i posvećenost detaljima koji se mogu čuti i u najgušćim orkestarskim pasažima, takođe su prisutni na snimcima koje predstavljamo u večerašnjoj emisiji.

Urednica emisije: Ivana Neimarević