Vesna Goldsvorti: Gvozdena zavesa

„Sećanje na dolazak još mi je sveže. Avion se spuštao kao vadičep, leteći u spirali nad Londonom četrdeset i pet minuta, sve niže i niže. Pilot je to zvao holding pattern. Koristio je engleski izraz. Ta fraza bi bila besmislena na mom maternjem jeziku. Bila mi je neobična ideja da može biti saobraćajne gužve na nebu. Aerodrom sa koga smo uzleteli imao je četiri leta dnevno; nije bilo razloga da se neko zadržava u vazduhu.

Popunila sam karton za sletanje, podesila sat na englesko vreme i čekala, sa vezanim pojasem, uspravljenog sedišta, primećujući orijentire kada bi se pomolili ispod sivog avionskog krila sa crvenom zvezdom. Pratili smo Temzu, pomerajući se za nekoliko kilometara uzvodno sa svakim krugom. Kroz pramenove oblaka, iz ptičje perspektive, prepoznala sam Londonsku kulu, katedralu Sv. Pavla, Big Ben i nešto za šta sam mislila da je Hajd Park. U jednom trenutku sam primetila fudbalski stadion, a potom gledala redove kuća u predgrađu kako se odmotavaju ispod nas kao trake, naizgled bez kraja. Pokušala sam da ne razmišljam o tome kako se Džejson probija prema terminalu; ili je možda već tu, iza neke barijere, posmatra lica ljudi koji prolaze kroz nju i čeka da ugleda moje. Na delić sekunde obuzeo me je iracionalni strah da ga neću prepoznati.

Proučavala sam mapu Londona danima pre leta. Ništa mi nije izgledalo novo, osim nedostatka boje. Ništa me nije pripremilo na to. Pre tri sata i dve vremenske zone, kod kuće – jer ta zemlja je još uvek bila moj dom – posada me je dočekala sa pažnjom kakva priliči socijalističkom plemstvu, i ophodila se prema meni sa poštovanjem tokom čitavog leta. Znali su čija je kćerka Milena Urbanska – a pritom nisu mislili na moju majku. Njeni otmeni buržoaski preci možda su bili zabavni kao predmet tračeva za one dobro upućene, ali mi smo i dalje bili duboko patrijarhalno društvo. Svi su znali za moga tatu, proletera. Niko nije znao, mada će to uskoro saznati, da se Milena neće vratiti.

Let: imala sam u vidu sva značenja te reči."

(deo iz romana Gvozdena zavesa)

Prevod s engleskog Nataša Tučev.
Tekst čita Dušica Mijatović.
Urednice: Olivera Gavrić i Olivera Nušić.