Barbara Stolberg Rilinger: Stoleće građanstva – socijalne strukture i njihova promena

Autorka u tekstu nastoji da pokaže na koji način su socijalne strukture 18. veka bile suštinski drugačije od današnjih. Ona naglašava da je u tom periodu još uvek postojalo „staleško društvo". S druge strane, već su se razvile konkurentske strukture koje su ga postepeno urušavale, da bi ono na kraju bilo nasilno uništeno tokom revolucije. Prema tome, struktura staleškog društva suštinski se razlikovala od modernog društva po tome što su mnogostrane socijalne i privredne razlike - u načinu privređivanja, u političkoj participaciji, obrazovanju ili načinu života - bile najtešnje povezane sa pravnom nejednakošću. Pravno utvrđene socijalne razlike mogu se, ipak, znatno lakše prenositi sa generacije na generaciju (ljudi su se „rađali" u jednom staležu) te nam, zboga toga, staleško društvo deluje mnogo statičnije od modernog. Međutim, razlika u pogledu statičnosti je samo delimična. Ne postoje potpuno statične društvene strukture, a upravo u 18. veku je privredni razvoj na razne načine pomerao ili potkopavao granice između staleža, ističe Barbara Stolberg Rilinger. Ona smatra da, naprotiv, „suštinska razlika između staleškog i modernog društva jeste u tome što je fundamentalna pravna nejednakost tada smatrana u potpunosti samorazumljivom i legitimnom. Ljudi su možda bili jednaki pred Bogom ali ne i pred zakonom. To što je pravna nejednakost tada počela iz temelja da se dovodi u pitanje, bio je znak dalekosežnih društvenih promena u 18. veku".

Čita Dušica Mijatović.
Urednica Olivera Nušić.