Umetnost interpretacije

Mlada norveška umetnica, rođena 1987. godine verovatno nije očekivala da će je čekati obećavajuća operska karijera, kada je kao petnaestogodišnjakinja počela da uči gitaru i pevanje. Ipak, ubrzo se fokusirala na usavršavanje svog glasa, te je stekla diplomu na Grigovoj akademiji u Bergenu a potom i Kraljevskoj operskoj akademiji u Kopenhagenu. Još tokom master studija, počela je da dobija sporedne uloge u Danskoj kraljevskoj operi, a prekretnicu u njenom profesionalnom razvoju označili su uspesi postignuti 2015. godine. Tada je Lise Davidsen osvojila takmičenje „Kraljica Sonja" te dobila prvu nagradu, kao i nagradu publike na uglednom operskom takmičenju „Operalia" u Londonu, a potom čitav niz drugih nacionalnih priznanja i stipendija. Ova priznanja su joj prokrčila put ka najprestižnijim operskim scenama, te 2017. godine debituje u Glahnbornu, a u narednih godinu dana i u Bečkoj državnoj operi, Kraljevskoj operi Kovent Garden, Ciriškoj i Bavarskoj državnoj operi, Teatru Kolon, kao i na festivalima u Eks-an-Provansu i Promsu. Nakon ovih impresivnih angažmana, 2018. je proglašena je za „mladog umetnika godina" u izboru časopisa Gramofon, a naredne godine, debituje i na sceni njujorškog Metropolitena. 

Publika i kritika bile su podjednako očarane. Časopis Gramofon ju je opisao kao „jedan od najvećih vokalnih talenata koji su se pojavili poslednjih godina, ako ne i decenija", Opera-now, kao „fenomen u današnjem operskom svetu i vagnerijansku pevačicu kakva se pojavljuje jednom u generaciji". Nemački poznoromatičarski reperotar jeste svojevrsna "vizit-karta" ove umetnice. Sa 31. godinom debitovala je u ulozi Elze u Vagnerovom Tanhojzeru na Bajrojtskim svečanostima pod dirigentskom palicom Valerija Gergijeva, a dela ovog kompozitora redovno izvodi i na brojnim resitalima.

Lise Davidsen je bila prva skandinavska pevačica koja je potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Deka posle Birgit Nilson, a prva Norvežanka još od izdanja Kirsten Flagstad za ovu kuću pedesetih godina prošlog veka. Njen debitantski album za Deku objavljen je 2019. godine i pobrao je hvalospeve kritike. Tako je Hjugo Širli iz Gramofona napisao: „Davidsenova nije običan pevač. Na čitavom albumu morate se diviti njenom glasu, njegovoj jednostavnoj veličanstvenosti ali i veličini, čeličnom fokusu i sigurnosti koju poseduje - što su sve zabeležili Dekini inženjeri zvuka. Njena boja glasa ima prirodnu hladnu lepotu, ali ona može da ga preplavi sa toplotom i da veličanstveno ispuni fraze. Ovakvoj obdarenosti pariraju zrelost, iskrenost i integritet pristupa Davidsenove", zapisao je ovaj kritičar povodom debitantskog albuma norveške pevačice. 

Njeno drugo izdanje za Deku, objavljeno ove godine, ukazuje i na postepeno širenje njenog repertoara. Pored novih vagnerijanskih i štrausovskih rola, od 2017. godine je interpretirala  snažne ženske likove u Maskanjijevoj Kavaleriji rustikani, Kerubinijevoj Medeji, Veberovom Čarobnom strelcu, Betovenovom Fideliju, Britnovom Piteru Grajmsu, Pikovoj dami Čajkovskog, i nedavno u Jenufi Leoša Janačeka. 

Na koncertnom podijumu Lise Davidsen je više puta nastupala u Verdijevom Rekvijemu, a njen najnoviji album sugeriše da bi se i na njenom operskom repertoaru uskoro mogle naći neke od najzanimljivijih ženskih rola ovog italijanskog majstora

Svoj debi u Kraljevskoj operi Kovent Garden u Londonu, Lise Davidsen je imala tokom sezone 2019/2020, kada je nastupila uz Jonasa Kaufmana kao Leonora u Betovenovom Fideliju. Kritika je tada ocenija da je ona „više nego ispunila očekivanja... te da je bila fenomenalna Leonora", a jedna arija iz ove opere otvara i njeno najnovije diskografsko izdanje.

Autor emisije: Stefan Cvetković
Urednica emisije: Ivana Neimarević