Kamij Sen-Sans: Samson i Dalila

Godine 1867, pošto je shvatio da njegov operski prvenac neće biti scenski postavljen, Sen-Sans je odlučio da napiše oratorijum na biblijsku priču o Samsonu i Dalili. Ovaj siže bio mu je blizak preko Volterovog libreta za Ramoovog Samsona. Takođe, Sen-Sans je bio veliki poštovalac Hendla i Mendelsona, koji su takođe obrađivali ovu temu, a i zdušno je podržavao zanos prema horskoj muzici koji je tih godina preplavio Francusku. Izbor za libretistu pao je na mladog pesnika Ferdinana Lemera, koji je predložio kompozitoru da naprave operu umesto oratorijuma. I pored svega, publika nije bila navikla da vidi biblijsku priču na operskoj sceni te su francuske operske kuće bile nezainteresovane da postave Samsona i Dalilu. Međutim, Franc List je pokazao izuzetno interesovanje, te je 1877. godine pozvao Sen-Sansa da u Vajmaru premijerno predstavi svoje delo. Na ovaj način, opera je stigla do Francuske tek 1890. godine, a i tada je prvo izvođena u Bordou, Tuluzu, Nantu, Monpeljeu, da bi tek dve godine kasnije bila postavljena u pariskoj Operi. No, od tog trenutka do danas postala je deo redovnog operskog repertoara, dok su glavne role bile među omiljenima za Vikersa, Karuza, Vinea koji spadaju u red legendarnih Samsona, odnosno za Grejs Bambri, Širli Veret ili Elenu Obrascovu, koje su ostvarile izuzetne interpretacije Dalile.

Biblijska priča o Samsonu, heroju starih Jevreja, govori o tome da je Samson bio zavetovan Bogu i pre nego što se rodio, a njegova duga kosa je bila simbol tog zaveta. On je bio, kao što je poznato, čovek izuzetne snage. Kada su ga Filistejci prvi put zarobili oslobodio se lanaca i ubio hiljadu ljudi koristeći jednog magarca kao ubojito oruđe. Samson se zatim zaljubio u Filistejku Dalilu, i do tog trenutka se biblijska priča podudara sa zapletom opere. U verziji iz Biblije, Dalila prihvata mito od prvosveštenika, dok je u operi njena mržnja dovoljan motiv za izdaju Samsona. U svojim memoarima Sen-Sans je pisao o izazovu koji pred kompozitora postavlja prilagođavanje istorijskih i mitoloških tema muzici. Tada je rekao da religiozne priče spadaju u grupu između istorije i mitologije. U takvim pričama, pisao je Sen-Sans, „zaplet nije previše važan jer je suština u emocijama; to je jedina stvar koju muzika svojim božanskim jezikom treba da izrazi".

Urednice Ksenija Stevanović i Jelena Damjanović