Kompozitor meseca – Igor Stravinski

Nakon spektakularne pariske premijere baleta Petruška, Stravinski se uputio u Ustilug u Ukrajini, gde je proveo nekoliko meseci, intenzivno razmišljajući o baletu Nikolaja Reriha zasnovanom na preistorijskim temama, premda i dalje nije postojao jasno definisan scenario. U međuvremenu, Stravinski je ispunjavao slobodno vreme komponujući pesme za glas i klavir na stihove Konstantina Balmonta, koje se mogu posmatrati kao svojevrsne vežbe za određena melodijska rešenja koja će iskoristi u svom novom baletskom ostvarenju. U tom periodu napisao je i muziku za simbolističku poemu Zvezdoliki, koja će ostati poznata pod nazivom Kralj zvezda. Upravo u tom periodu, dok je i dalje boravio u Ustilugu, započeo je rad na baletu Posvećenje proleća, a potom ga je nastavio kraj ženevskog jezera, gde je provodio zimske mesece sa porodicom. Tada je dovršio prvi deo orkestracije, potpuno neopterećen obavezom da delo mora da završi do početka pariske sezone. Premijerno izvođenje odloženo je za 1913. godinu, ali je tu odluku prvenstveno doneo Djagiljev, koji nije želeo da koreografiju preuzme tada nevoljeni Fokin, već Nižinski, koji je pak, bio okupiran postavkom baleta zasnovanim na Debisijevom Prelidu za popodne jednog fauna. Konačno, muziku za balet Posvećenje proleća dovršio je u martu 1913. godine i premijerno je izveden u teatru Šanzelize u Parizu 29. maja.

Premijera dela nije bila toliko uspešna zbog Nižinskog, čija je koreografija za Debisijeve Igre, izvedena dve nedelje ranije, dobila negativne kritike. Primitivni prikazi ruskog simbolizma, tipični za Reriha, uvek su nosili revolucionarni ton u muzici, kao vid suprotstavljanja zastarelim društvenim strukturama. Tako se iza namernih disonantnih harmonija i intenzivnih metričkih nepravilnosti krije genijalna inovativnost muzičkih rešenja Stravinskog, čija uloga u tom trenutku nije bila do kraja precizna sve dok nije on sam nastavio da dekonstruiše muzički jezik u svojim narednim delima. Već sa Petruškom, Stravinski je počeo da manipuliše sa fragmentima folklornih melodija i da ih kombinuje kroz različite obrasce sa ciljem da poništi regularne harmonije i metar. U Posvećenju proleća intezivirao je ove postupke, do te mere da su postali zapravo osnova dramaturškog toka. U obe partiture, i u Petruški i u Posvećenju proleća, Stravinski je obilno koristio ostinata, koristeći melodijske figure ili ćelije kao odrednice za metar. No, dok je u Petruški promenljivi metar tretiran kao slučajnost unutar regularnog ritma, u Posvećenju on preuzima celokupnu ritmičku strukturu.

Urednica Jelena Damjanović