Miloš Todorović: Početak Hegelove „Logike”

Početak Hegelovog velikog dela „Nauka Logike” nije, naprosto, početak jedne knjige, već je Hegel, počinjući da piše knjigu, pokušao da zahvati početak mišljenja. „Početak” ovde ne znači početak u vremenu (poput rođenja) ili prostoru (poput početka nekog puta, recimo), već „početak” više znači „poreklo”, odnosno početak po važnosti. Ili, rečeno u drugačijem jezičkom režimu, kako i kada počinjemo da mislimo, šta se nalazi u osnovi našeg mišljenja? Zbog toga Hegel i počinje rečju „biće”. Ovo „biće” može se prevesti i kao „jeste”. Jer, sugeriše Hegel, počinjemo uvek nečim što jeste, jer ne može se početi ni od čega, od „ništa”; „ništa” nije, ništa je ono što nije. No, Hegel ne bi bio jedan od najvećih filozofa koji je ikada pisao, kada ne bi već u samom početku otkrio ogroman problem na koji studija Miloša Todorovića unedljivo skreće pažnju: ako kažemo „jeste” (jer šta drugo reći na početku?) šta smo, zapravo rekli? Kada kažemo „jeste”, samo tako: „jeste”, ili „biće”, biće bez ikakvih određenja, rekli smo jako malo, toliko malo da je to gotovo ništa. Kada, dakle, sugerišu Hegel i Todorović, kažemo „jeste”, kada kažemo da na početku nešto jeste, nismo, zapravo rekli ništa. (U svakodnevnom govoru postoji formula koja kaže: ako sve može, onda ne može ništa. To je upravo ovo što piše i Hegel: kada se čovek apstraktno hvali da može sve, onda on, zapravo, ne kaže ništa, ili, bolje, kaže da ne može ništa.) U biću već prebiva ništavilo. Biće i ništa padaju u jedno. Taj strahovito težak (i genijalan) početak Hegelove „Logike” tema je studije u kojoj Todorović razvija izdašne motive što ih nudi nemački filozof.

Čita Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković