Čitaj mi!

Vek harmonike – Frančesko Đezualdi

Album harmonikaša Frančeska Đezualdija sa Tokatama i partitom iz Prve knjige tabulatura za čembalo i orgulje Đirolama Freskobaldija. Ovaj kompakt-disk 2017. godine objavila je holandska izdavačka kuća Brilijant klasiks.

Frančeska Đezualdija kritičari prepoznaju kao jednog od vodećih italijanskih harmonikaša uključenih u razvoj savremene koncertne harmonike. Do sada je ostvario preko stotinu snimaka originalnih kompozicija koje su nastale nakon njegove saradnje sa autorima kao što su Mauricio Kagel, Sofija Gubajdulina, Tošio Hosokava, Matijas Pinčer, Volfgang Rim i drugi. Takođe, radio je sa vodećim evropskim institutima koji su posvećeni proučavanju i produkciji elektronske muzike. Pored savremene klasične harmonike, bavi se i pozorišnim i projektima kamerne muzike gde se neretko iskazuje kao autor. Iako je savremena muzika u fokusu Đezualdija, ovaj harmonikaš poznat je i po transkripcijama kompozicija Bahove rane muzike, Freskobaldija, Skarlatija i drugih majstora baroka. Od 2011. godine deluje kao umetnički direktor ansambla u rezidenciji festivala GAMO u Firenci, a pedagošku karijeru gradi na Muzičkim konzervatorijumima u Napulju i Frozinoneu.

Prema mišljenju kritike, Đezualdijeva iskustva u teatru i percepija pozorišne umetnosti nesumljivo su neki od ključnih momenata za evokativnu snagu kojom interpretira Freskobaldijevu muziku. Ovakav stav kritičara ne čudi, imajući u vidu da je muzički jezik renesanse u velikoj meri bio metafora pesničkog diskursa, a kako je i sam Freskobaldi napisao u predgovoru za Prvu knjigu – Tokata je instrumentalni ekvivalent monologa u predstavi, te instrumentalista postaje glumac koji mora sve strasti i stanja uma da saopšti slušaocu. Frančesko Đezualdi svojom interpretacijom uspostavlja prostorni i vremenski univerzum u kojem miri ograničenja formalne strogosti sa slobodom izraza. Čembalista Enriko Bijano, u programskoj knjižici koja prati ovo izdanje, napisao je da kao umetnik koji već dugo izvodi renesansnu i ranobaroknu muziku, smatra da je Đezualdijeva interpretacija podsticajni i dragoceni izvor novih ideja. 

Kompozicije Đirolama Freskobaldija koje ćete večeras slušati nastale su u periodu od 1615. do 1627. godine, u trenutku kada je, nakon smrtu Vinčenca I Gonzage, nekada bogat život u Mantovi počeo da zamire. U tom periodu Freskobaldi je kratko boravio u ovom gradu na severu Italije, gde je bio angažovan na dvoru, nasleđujući Monteverdija, da bi kasnije otišao u Rim, gde je nastavio da objavljuje zbirke kompozicija za orgulje, poput tokata, ričerkara i kancona. Zajedno sa zbirkom Fjori muzikali, ova dela čine vrhunac Freskobaldijevog stvaralaštva.

Urednica emisije Marija Vuković