Milosav Gudović: O veličini i dostojanstvu žrtve

Polazište i okosnica ovog teksta je prva stajaća pesma hora u Sofoklovoj drami Antigona, čiji početni stihovi daju jezgrovit i pregnantan antropološki nauk. Ti poznati i rado tumačeni stihovi glase: Mnogo šta je silno / ali ništa nije silnije od čoveka. Po rečima Milosava Gudovića, čini se da je u ovim stihovima „zgusnuta čitava apologija čoveka pred nemerljivim silama antički pojmljene prirode. Navedene reči nas mogu uljuljkati i navesti na pomisao da je privilegija koju pesnik dodeljuje ljudskom biću neograničena. Da se to neobuzdano biće, čovek, nikakvim silama ne može zaustaviti, budući da u sebi zbira sve sile i svu vlast nad prirodom. Hermeneuti nisu pozvani da se uljuljkuju u svojim predrasudama, u zbirci lako pridošlih antropocentričnih ideja i ishitrenih zaključaka. Sofoklovi citirani stihovi, i cela tragedija Antigona, nas današnje tumače uči da uvek iznova tragamo za kolevkom misli o čoveku”.

U naslovu ogleda sadržan je smer autorovog traganja, naime, pridevom το δεινών Sofokle označava temeljni momenat iskustva, kušanja gorkih plodova sveta. Po tom momentu se čovek razlikuje od svega drugog. Reč je o žrtvi. „Iako mnogo-šta na svetu postoji i traje u vremenu, ništa osim čoveka ne može biti žrtva u punom i pravom smislu... Žrtva, na koju se ugledamo okrećući se načelu bratstva, je nenasilna. Štaviše: ona (tranzitivno) jeste nenasilje, i zato je tiranska svest, zaslepljena sopstvenim elementom, doživljava kao nasilnu, kao uzrok svog besa. I obratno: pred odlukom, pred svešću koja se odlučila da postane ono što već jeste - žrtva, nasilje vladarske samovolje pokazuje se kao besilno. Iskonsko herojstvo nije borba protiv neprijatelja, nego ustanak protiv neprijateljstva u sebi. Takvo držanje je teško dostižno, pa i tragično, jer iziskuje da čovek samog sebe, u sukobu načela i volja, dovede u poziciju (potencijalne) žrtve. Ali nedostižnost ideala, živog smisla, nikada ne opravdava sklonost da se umakne u sigurnu luku ugodnog osvetništva. Nedostatak bratstva, otvorenosti za drugog kao Misteriju, ne znači opravdanje pada u neprijateljski očaj i mizeriju. Nemogućnost potpunog ostvarenja antropološke veličine, dosezanja duboke tajne Ničega u čoveku, nikad ne čini istinitom ništavnu, tužnu logiku čistog računa”, zaključuje Gudović.

Čitala Gordana Gačić.
Urednica Tanja Mijović.