Elektronski studio

U emisiji ćete moći da se upoznate sa poetikom ovog autora od kompozicije Mikrohabitat iz 1975. godine u kojoj se snažno oseća zvučni univerzum koji ga karakteriše do dela nastalih primenom koncepta "zoetske mašine". To je svet ispunjen brojnim, zvučnim događajima, podrhtavanjima i emanacijama "malih zvukova", koji kao da ukazuju na specifičnu interkativnost, dočaravajući na pravi način "habitat" kakavih pokrenutih zvučnih "stvorenja". Ovaj poetički princip, ostaće temeljan za razumevanje Pinjonovog stvaralaštva na polju elektronske muzike u njegovom celokupnom stvaralaštvu. Stvarajući sistem zoetskih mašina, Pinjon je u stvari spojio dve strane svoje stvaralačke ličnosti - sa jedne je afinitet prema živom zvuku i sklonost ka interakciji i dijalogu, oformljene i negovane kroz njegovu aktivnost impro i fri džez muzičara, dok se sa druge nalazi bavljenje Sintijem 100 i njegovim osobenim mogućnostima u domenu sinteze zvuka.

Pol Pinjon je nesvakidašnja pojava u polju eksperimentalne i elektronske muzike, u kontekstu naše sredine, a i šire. Rođen u Londonu 1939. godine, isprva je studirao fiziku, da bi se od šezdesetih godina u potpunosti posvetio muzici kao kompozitor i izvođač. Još kao tinejdžer počeo je da svira klarinet, a kasnije i saksofon i na ovim instrumentima će nastupati sve do danas, s obzirom na to da kao vitalni osmadesetogodišnjak još uvek muzicira i stvara nova dela. Pinjon se 1963. doselio u tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju i časove kompozicije pohađao privatno kod Vladana Radovanovića. Zajedno sa ovim našim kompozitorom i umetnikom pokrenuće Elektronski studio Radio Beograda, koji je zvanično krenuo sa radom 1972. godine, pošto je nabavljen uređan EMS Synthi 100. Tokom nekoliko godina koje su prethodile osnivanju studija, Pinjon je vodio intenzivnu prepisku sa proizvođačem, EMS iz Londona, kako bi se osmislio i izradio uređaj koji je zadovoljavao potrebe budućeg studija Radio Beograda. Evo kako se on prisetio tog perioda: „Negde 1970. otvorila se mogućnost da se to ostvari velikim delom zahvaljujući vizionarskom ubeđenju tadašnjeg urednika Trećeg programa Radio Beograda Aleksandra Ackovića. Obezbeđena su bila sredstva da se studio osnuje. Umesto da se kopira neki u svetu već poznat studio odlučeno je da se naruči sasvim nova oprema od EMS iz Londona - da bude jedinstven nov hibridni sintetizer. EMS je u tesnoj saradnji sa Radio Beogradom stvorio ono što je vremenom dobilo naziv Synthi 100. Čim se čulo da je proizvodnja u toku stigle su narudžbine EMS-u i iz drugih ustanova, između ostalih Radiophonic Workshop Bi-Bi-Sija", svedoči Pol Pinjon.

Pinjon je u periodu od 1972. do 1986. godine bio saradnik studija zadužen za tehničku realizaciju, obuku muzičara i pomoć stranim posetiocima i umetnicima koji su stvarali u studiju. Takođe, organizovao je koncerte, učestvovao u realizaciji radijskih emisija, muzike za radio-drame, televizijske emisije, a takođe se bavio i eksperimentima iz psihoakustike, spektralne analize i drugog. Istovremeno, Pinjon je napisao jedan od najsveobuhvatnijih priručnika za upotrebu Sintija 100, uz pomoć kojeg su obrazovane i nove generacije umetnika koje su pohađale njegovu radionicu 2018. godine u Beogradu. Po preseljenju u Švedsku gde i danas živi, Pinjon je astavio da aktivno komponuje, kao i da razvija softver za kompjutersku muziku pri poznatom Studiju za Elektronsku muziku (EMS) iz Stokholma. Paralelno učestvuje u brojnim projektima, kao kompozitor i muzičar, na klarinetu, saksofonu, didžeriduu, ili kao član bendova BOP, BONON, 2+ sa Lizom Penti, Free Speach, The Great Learning Orchestra u Švedskoj i inostranstvu. Pinjon se trenutno nalazi na mestu predsedavajućeg Švedskog društva za elektronsku muziku - SEAMS.

Koncept zoetskih mašina Pinjon je počeo da razvija još osamdestih godina, na primer u kompozicijama Mechanical Cartoons i Play Me. On se bazira na korišćenju unikatnue konstrukcije patch polja na Sintiju 100 stvara kompleksne konfiguracije vrlo nestabilnih, ali zato jako "reaktivnih" pečeva - odnosno zatvorenih audio modula. Pinjon ih naziva bićima i nastavlja: „oni se zahvaljujući svojoj nestašnoj nestabilnoj prirodi ponašaju, kako ih ja doživljavam, donekle poput živih organizama. Bez spoljnog dejstvovanja se ona međusobno pobuđuju i proizvode zvukove ali su dosta uzdržana i tiha. Kada na njih deluju zvuci iz okolnog sveta mogu da energično reaguju duže vreme". Naime, u kompoziciji Play Me Pinjon je pobuđivao "bića" uz pomoć mikrofona, svirajući na klarinetu.

Ovaj princip osvetliće improvizacija između Pinjona na klarinetu i basethorni i Marije Šumarac na trombonu sa "pokrenutim" bićima Sintija 100. Takođe, čućete i verziju broj 3 dela Beogradski Synthi 100 u dijalogu sa svojom proslošću koje koristi stare, arhivske snimke muzike komponovane na Sintiju 100 kao trigere za zvučnu igru uz pomoć sempling sintetizera napravljenog u programu Pure Data i MIDI duvačkog instrumenta Yamaha WX5. Oba snimka su ralizovana u Elektronskom studiju Radio Beograda u januaru ove godine.

Ova emisija je realizovana kao deo projekta UM-SCENE „Unearthing The Music", koji je podržao program Kreativna Evropa i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Urednica Ksenija Stevanović