Čitaj mi!

Muzej zvuka – Rane mise Žoskena de Prea

U četvrtoj emisiji posvećenoj obeležavanju 500. godišnjice od smrti Žoskena de Prea, slušaćete dva misna ciklusa ovog franko-flamanskog renesansnog majstora. Predstavićemo dva rana dela, prema mišljenju muzikologa posvećenih istraživanju Žoskenove zaostavštine, možda i najranija misna ciklusa u njegovom opusu.

Misa Biskajska devojka ime je dobila po istoimenoj šansoni sa francuskim i baskijskim tekstom, na kojoj je zasnovana. Naime, u šansoni je opevan razgovor između zaljubljenog francuskog mladića i mlade Baskijke, čiji je „problem u komunikaciji” potcrtan neobičnim harmonskim obrtima i modulacijama. Za ovu misu se pretpostavlja da je najstarija u opusu Žoskena de Prea i da je napisana između 1473. i 1475. godine, u periodu pre nego što je stupio u službu Vojvode od Anžua. Iako neki istraživači i dalje smatraju upitnim autorstvo ovog dela, većina se slaže da je u pitanju rano ostvarenje velikog majstora, u kojem on istražuje različite stilove i kompoziciona rešenja. Otuda ovo delo poseduje sasvim neobične karakteristike, poput ponavljanja kompletne muzike stava Kirije, na mestu završnog stava Angus Dei, zatim nesvakidašnje dugačkog Kreda, retko korišćenih disonanci i njihovih razrešenja, uz upotrebu meandrirajućih harmonskih progresija, koje bi, prema mišljenju istraživača, trebalo da oslikaju donekle konfuznu komunikaciju između dvoje protagonista iz šansone na kojoj je misa zasnovana. Samu temu šansone Žosken de Pre tretira prilično slobodno, te se ona pojavljuje u svim glasovima, ali u različitom obimu.

U emisiji ćete čuti i najkraću misu ovog autora – O drugoj ljubavi. Ova misa-brevis je takođe iz rane stvaralačke faze kompozitora, a zasnovana je na rondu čiji je autor bio De Preov učitelj, Johanes Okegem. Ono što je u njoj upadljivo jesu inovativni imitacioni postupci koje kompozitor koristi, dok je ekstenzivna upotreba tehnike kantus firmusa u svim glasovima, mnoge naučnike uverila da je u pitanju rani oblik onoga što će se kasnije zvati „tehnikom parodiranja”. Još jedna neobična odlika ovog dela jeste pojava moteta Tu solus qui facis mirabilia (Samo ti koji praviš čuda) na mestu stava Benediktus, što je jedinstven slučaj u opusu autora. Istraživači ovaj postupak objašnjavaju uticajem ambrozijanske liturgijske prakse kojoj je Žosken de Pre bio izložen tokom višegodišnjeg boravka u Milanu.

Urednica emisije: Ivana Neimarević