Žorž Bize: Karmen

U glavnim ulogama nastupaju Anitu Račvelišvili kao Karmen i Pjotra Bečalu kao Don Hoze, Vera-Lote Beker kao Mikaela i Ervin Šrot kao Eskamiljo. Horom i orkestrom Bečke državne opere diriguje Andres Orosko-Estrada.

Libreto za Karmen napisali su Anri Mejak i Ludovik Alevi, prema istoimenoj noveli Prospera Merimea, zadržavši u osnovi tradicionalnu operu komik, sa govornim dijalozima, kupletima od po dva stiha i horskim refrenima, povremenim komičnim odmorištima, kao i prilikama za predstavljanje lokalnog kolorita i egzotičnog plesa. Sporedni likovi su takođe tipični za ovaj žanr opere ‒ tu su krijumčari Remendado i Dankairo kao komičan par, ali i Eskamiljo i Mikaela, koji su nastali po uzoru na Gunoove likove iz njegovih opera komik.

Bize je otišao daleko iznad očekivanja u oblikovanju napete drame, zahvaljujući pre svega sjajnoj karakterizaciji Karmen, a zatim, u manjoj meri, i lika Don Hozea, strastvenog ljubavnika koji je doveden do očaja. Literatura je prepuna različitih tumačenja ove opere ‒ od Ničeovog pokušaja da je iskoristi kao čarobni štapić kojim će pobediti Vagnera, pa sve do savremenih feminističkih iščitavanja koja postavljaju pitanja o patrijarhalnom moralu i tretiranju žene kao žrtve.

Sam nastanak opere je bio praćen brojnim problemima i Bize je morao da se sukobljava sa upravnicima Opere komik i njihovom željom da Karmen preživi na kraju, sa muzičarima i drugima uključenim u produkciju koji su smatrali da je libreto vulgaran i brutalan, a sama junakinja antipatična i nemoralna. Međutim, pevačica Selestin Gali-Marije koja je tumačila Karmen, bila je od početka ubeđena u kvalitet dela i svoje uloge. Ona je Bizeu pružila najveću podršku, a njeno glumačko umeće doprinelo je da publika zavoli ovaj lik i pored, za to doba, skandalozne scenske prezentacije. Od tih početnih muka kao i činjenice da Bize nije doživeo da uživa u uspehu svog dela, jer je umro tri meseca posle premijere koja je dočekana na nož, ne videvši potonji trijumf, Karmen je postala jedna od najizvođenijih opera u istoriji koju su podjednako voleli i kraljica Viktorija i Oto Bizmark i Džejms Džojs, pa čak i notorni antisluhista Vladimir Nabokov, kao i Rihard Štraus koji nije mario za kompozitore izvan nemačkog kulturnog kruga.

Sadržaj opere Karmen je jednostavan i nekomplikovan: U Sevilji, nepredvidiva Karmen, koja pripada između ostalih bandi krijumčara, zavodi kaplara Don Hozea i ubeđuje ga da zakorači sa njom na drugu stranu zakona. Hoze napušta svoju vojničku karijeru i devojku Mikaelu koja mu je obećana, kako bi bio zajedno sa neodoljivom Karmen. Ali oni su kao par potpuno nepodobni jedno za drugo, što dovodi do kraha njihove ljubavi, čega je svesna i sama Karmen koja kaže: „Pas i vuk ne ostaju dugo srećni zajedno”. Ona se okreće ekstrovertnom Eskamilju, popularnom toreadoru kojeg obožavaju zbog njegove hrabrosti u koridi. Pored njih tu su i brojni sporedni likovi – Mercedes i Fraskita, drugarice Karmen, krijumčari, vojnici i šaroliki svet Sevilje i okoline. U poslednjem činu, Hoze se suočava sa Karmen i konačno shvata da ga ona ne voli. U neverici, on je ubija nožem kada ona odbije da pođe sa njim. Ovo ubistvo je u potpunosti promenilo uobičajeni tok francuske komične opere, stvorivši od Karmen tragičnu junakinju, jednu od mnogih heroina čiji su životi na operskoj pozornici završeni nasilno, utirući put za verističke prikaze ljubavi, ljubomore i zločina. Takođe, iz današnje perspektive ovo je eklatantan primer nasilja nad ženama, koje još uvek, nažalost, prožima sve zemlje i sva društva.

Urednica Ksenija Stevanović