Kompozitor meseca – Kamij Sen-Sans

Nakon smrti majke, 1888. godine, Sen-Sans odlazi u Alžir, kako bi se oporavio od teškog gubitka. Ovu državu posetio je i petnaest godina ranije i tada je postala jedna od njegovih omiljenih destinacija. Potom je napustio Pariz i preselio se u primorski grad Dijep u Normandiji, gde je osnovao muzej 1890. godine. U tom periodu pisao je pesme, kao i naučne i teorijske tekstove. Nastavio je da putuje širom sveta, uglavnom zbog koncertnih turneja, te je u narednih nekoliko godina obišao južnu Evropu, Južnu Ameriku, Kanarska ostrva, Skandinaviju, Rusiju i istočnu Aziju. 

Sen-Sans je pisao pesme tokom čitave svoje karijere, na stihove francuskih pesnika kao što su Lamartin, Igo i Banvil, kao i na sopstvene stihove. Stil je uglavnom prilagođavao temi, a njegove pesme otkrivaju osećaj za slikovitost i humor. Njegova posvećenost ovom žanru, kako ističu muzikolozi, nije bila isključivo motivisana umetničkim razlozima. Zbog velikog interesovanja javnosti za operu i pozorište sredinom 19. veka i sve većeg uticaja i prisustva nemačke muzike, a dok su se francuski kompozitori borili za mogućnost da izvedu svoja nova dela, žanr pesme je bio podjednako politički i umetnički problem. U tom kontekstu, Sen-Sans je žanr pesme koristio, između ostalog, kao način da se usprotivi ogromnoj zastupljenosti operskih arija u koncertnim programima, naročito inostranih autora, zatim protiv superiornosti reči nad muzikom koja je dolazila sa pojavom mlađih autora, kao i zbog želje da dâ doprinos francuskoj muzici svojim stvaralačkim radom i drugačijim načinom razmišljanja, pišući tako pesme uz orkestarsku pratnju.

I pošto je njegova popularnost u Francuskoj počela da jenjava, Sen-Sans je i dalje bio cenjen u Americi i Engleskoj, kao tada najveći francuski kompozitor. Godine 1906. priredio je nekoliko koncerata u Filadelfiji, Čikagu i Vašingtonu, a devet godina kasnije održao je nekoliko uspešnih predavanja i koncerata u Njujorku i San Francisku. Sarađivao je sa engleskim Filharmonijskim društvom, dirigovao je u Kovent gardenu Samsona i Dalilu u formi oratorijuma, i nagrađen je počasnim doktoratima univerziteta u Kembridžu i Oksfordu. U međuvremenu je prekinuo saradnju sa Francuskim nacionalnim muzičkim društvom zbog neslaganja oko repertoara, te se okrenuo pozorištu – pisao je muziku za balete i pozorišne predstave, kao i opere. 

Sen-Sans je poslednje dve decenije svog života proveo u Francuskoj, Egiptu i Alžiru, te je tako u Alžiru izvedeno čak pet njegovih opera. Nije odustajao od koncerata, dirigovanja i putovanja, pa je 1916. godine proveo čak četiri meseca u Južnoj Americi, uprkos krhkosti svog zdravlja i paralizi leve ruke. 

Karijeru virtuoza završio je avgusta 1921. godine u Dijepu, kada je odsvirao svojih sedam kompozicija, kako bi simbolično obeležio sedamdeset pet godina pijanističke karijere. Potom se oprostio i od dirigentske karijere u južnofrancuskom gradu Bezjeu, dirigujući na probama za Antigonu. U decembru, iste godine, po povratku u Alžir je iznenada preminuo. Premda je savremenicima i mlađim autorima, počekom 20. veka, delovao kao staromodan i konzervativan kompozitor, Sen-Sans je dao veliki doprinos u razvoju francuske muzike. Izgradio je specifičan eklektični i neoklasični stil, a kroz svoja dela negovao je tradicionalne kvalitete francuske muzike – umerenost, logiku, jasnoću, balans i preciznost, koje su se vratile u modu u drugoj deceniji 20. veka.

Autorka emisije Jelena Damjanović