Majstori baroka

Sa samo osam godina, otac Elizabet Žake – orguljaš i kompozitor Klod Žake – je odveo svoju talentovanu kćer na kraljevski dvor, gde je muziciranje ovog „čuda od deteta” oduševilo Kralja Sunca. Luj XIV je potom naredio da Elizabet ostane u palati u Versaju, gde je odgajana zajedno sa osmoro kraljeve vanbračne dece. Sa dvadeset godina Elizabet Žake je napustila dvor i udala se za kompozitora i orguljaša Marena de la Gera. Nastanila se u Parizu, gde je osnovala salon i počela da se bavi muzikom kao slobodna umetnica, dajući časove, ali joj je kralj tokom celog života ostao verni zaštitnik.

Tokom svoje samostalne karijere Elizabet Žake de la Ger je dala važan doprinos razvoju instrumentalne trio sonate i kantate na francuskom jeziku – novim formama francuske muzike s početka XVIII veka razvijanim pod uticajem Italije. Ova kompozitorka je bila zainteresovana za inovacije, tako da je među prvima objavila svoje zbirke kantata – prvu zbirka je izašla 1708, druga 1711, a treća 1715. godine. Formalno gledano kantata na francuskom jeziku se sastoji iz niza rečitativa i arija, posvećenih jednoj temi ili priči, sa akcentom na „stanjima duše” – odnosno na „afektima” važnim za razumevanje barokne muzičke estetike. Ta duševna stanja su uvek prikazivana u samoj ariji, te možemo reći da pevač, ukoliko se radi o solističkoj kantati, na sebe preuzima ulogu pripovedača, komentatora i protagoniste, dok instrumenti u pratnji potcrtavaju stanja, osećanja i dočaravaju atmosferu. U tom pogledu, kantate ovog tipa jesu neke vrsta minijaturnih operskih scena, u svojoj izuzetnoj dramskoj predispoziciji.

Zanimljivost i novina prve dve zbirke kantata Elizabet Žake de la Ger leži u samom sižeu i njihovom oslanjanju na priče iz Biblije. Ukoliko pogledamo većinu produkcije kantata na francuskom njenih savremenika primetićemo listom oslanjanje na pastoralni, arkadijski sadržaj. Zbog čega se ova umetnica opredelila za biblijsku tematiku ostaje nepoznanica – da li zbog nametnute skromnosti koju je trebalo da iskazuje jedna žena-stvaralac u javnosti ili zbog toga što je očekivala da će ova dela biti korišćena u ženskom internatu San-Sir kojim je rukovodila Markiza de Mentnon, morganatska druga supruga Luja XIV. Verovatnija je druga pretpostavka, jer se ova dela mogu bez većeg napora smestiti u estetski i moralni milje proistekao iz uticaja izuzetno religiozne i etične Gospođe de Mentnon na Luja XIV u poslednjim godinama njegove vladavine, kada je Versaj raskošne svetovne svetkovine zamenio uzdržanim i sublimnim duhovnim ceremonijama.

Autor tekstova kantata Elizabet Žake de la Ger koje ćete čuti u emisiji je bio Udar de la Mot, jedan od najtraženijih operskih libretista tog doba.

Urednica Ksenija Stevanović