Studije i ogledi

S. Prodanović, P. Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o neznanju

U emisiji Studije i ogledi, od ponedeljka, 22. do petka, 26. februara, možete pratiti rukopis sociologa Srđana Prodanovića i filozofa Predraga Krstića, koji će pod nazivom „O čemu govorimo kada govorimo o neznanju: pohvala grešci” biti uskoro objavljen u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Autori na početku teksta kažu da im nije bila namera da napišu knjigu o gluposti, jer su njenu istoriju, teoriju i „fenomenologiju" mnogi već ispisali. Ali, kako ističu, ovo jeste knjiga koja ima veze sa onim s čim se glupost obično povezuje, sa neznanjem i greškom. Veza sreće i gluposti odvajkada je zapravo bila, ako ne neposredno asociranje prvog sa manjkom znanja, onda svakako upozorenje na blisko srodstvo znanja i nesreće... Postoji, naime, ili je postojalo, jedno kardinalno zagovaranje neznanja, jedna tradicija osporavanja poželjnosti znanja koja je proistekla iz uvida u njegovu destruktivnost: znanje unesrećuje, otežava život, baca u depresiju, vodi gubitku pouzdanog oslonca i dezorijentaciji i sve tome slično. Neznanje je, nasuprot tome, i blagotvorno i „blaženo". Nije reč nužno ili nije reč samo o izreci „blago budalama" – ta izreka ionako predstavlja tek nadmeni stav onih koji umišljaju da su znalci-mučenici, stav koji je u mešavini prezira i zavisti stvoren da derogira. Može se pre reći da je reč o jednoj „razboritoj i takoreći iskustvenoj opomeni Starog zaveta: pošto je srce videlo ‘mnogo mudrosti i znanja‘ i preteklo ih sve, valja priznati da je poznanje svakojakih stvari ‘muka duhu‘, jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, a ko umnožava znanje, umnožava i muku", pišu Prodanović i Krstić.

Čita Dušica Mijatović.
Urednica Olivera Nušić.