Majstori baroka

Predstavljamo kantate Toma-Luja Buržoaa, francuskog kompozitora i pevača koji je delovao u Francuskoj, Belgiji i Holandiji u prvoj polovini XVIII veka.

Život ovog muzičara bio je ispunjen putovanjima i čestim promenama službe, što svedoči o radoznalom autoru koji je u svojoj karijeri spajao umeće pevača – bio je cenjeni kontratenor koji je pevao više puta u Pariskoj operi, i kompozitora koji se pre svega isticao kao stvaralac kantata i divertismana za bogate mecene. Jedno vreme nalazio se na poziciji muzičkog nadzornika princa Kondea, a takođe je delovao i kao operski impresario u Briselu i Hagu. Toma-Luj Buržoa umro je 1751. godine u Parizu u relativnoj oskudici i zaboravu.

Ovaj autor je svoj najveći doprinos dao na polju francuske kantate poznog baroka. U tom trenutku neki od autora, poput Andrea Kampre su ovaj žanr tretirali kao minijaturne opere, neki, poput Kleramboa, su kantate koristili kao alegorijsku i dekorativnu formu, dok su neki poput Morena u ovom obliku tražili prostor za istraživanje ekspresivnosti muzike. Buržoa je sve ove karakteristike ujedinio u svojim delima, a italijanski uticaj je očigledan u korišćenju trodelnih da kapo arija sa kratkim, središnjim Be delom. Smatra se da je ovaj autor ukupno napisao oko četrdeset kantata od kojih je devetnaest sačuvano, a istaživači se slažu da one svedoče o talentovanom melodičaru, dobre imaginacije koji je u stanju da pruži spektar raznolikih osećanja – od nežnih pastoralnih scena do energičnih arija i produbljenih lamenata.

Urednica Ksenija Stevanović