Umetnost interpretacije – Sa Čen

Ova pijanistkinja rođena 1979. u porodici umetnika, počela je da uči violinu sa šest godina, da bi se sa devet preorijentisala na klavir. Sa samo šesnaest godina učestvovala je kao najmlađi takmičar na pijanističkom takmičenju u Lidsu, gde je osvojila četvrtu nagradu. Upravo tu su je zapazili profesori sa Gildhol škole za muziku i dramu u Londonu, te je školovanje nastavila na ovoj prestižnoj muzičkoj instituciji, u klasi Džoan Havil. Početkom dvehiljaditih, nastavila je da učestvuje na prestižnim pijanistkičkim takmičenjima, te u Varšavi, na takmičenju „Frederik Šopen” ostvaja četvrto mesto, a 2005. godine i „Kristalni pehar" na međunarodnom konkursu „Van Kliburn”. Dve godine kasnije zaokružuje i svoje akademsko obrazovanje, okončanjem doktorskih studija na Visokoj školi za muziku i pozorište u Hanoveru. 

Tokom poslednjih petnaest godina Sa Čen je prevashodno aktivna kao koncertni pijanista, nastupajući sa vodećim svetskim ansamblim i dirigentima, poput Sajmona Retla, Semjona Bičkova, Fabija Luizija, Vasilija Petrenka i drugih. Posvećena je i interpretaciji kamerne muzike, koju je izvodila i na turnejama i vodećim svetskim festivalima, sa umetnicima kao što su Gidon Kremer i Natalija Gutman.

Ova umetnica za sobom ima nekoliko diskografskih izdanja, objavljena za diskografsku kuću Pentaton. Među njima su klavirski koncerti Frederika Šopena, etide Sergeja Rahmanjinova i Slike sa izložbe Modesta Musorgskog, kao i klavirski koncerti Rahmanjinova i Edvarda Griga. 

Dok su snimci Šopenovih klavirskih koncerata dobili relativno nepovoljne kritike, zbog preterane emfaze i manirizama, u izvođenju Drugog klavirskog koncerta Rahmanjinova koji ćete slušati u večerašnjoj emisiji, ova loša praksa nije prisutna. Sa Čen izvodi solističku deonicu sa dosta snage i smelosti, ali sa manje izraza nego što je to uobičajeno, posebno u laganom stavu, kada Gulbenkijan orkestar pod upravom Lorensa Fostera preuzima primat u oblikovanju stilskog karaktera dela.

Urednica emisije: Ivana Neimarević