Operska sezona Euroradija 2020/2021 – Ruđero Leonkavalo: Zaza

Glavne uloge tumače: Svetlana Aksenova kao Zaza, pevačica u mjuzikholu, Enkelejda Škoska kao Anaida, Zazina majka, kontraalt Dorotea Herbert kao pevačica Floriana, mecosopran Žijet Mars kao Zazina sluškinja Natalija, tenor Nikolaj Šukof kao imućni Parižanin – Milio Difren. Bariton Kristofer Moltman nastupa u ulozi pevača Kaskara, bariton Tobajas Grinhol kao novinar Bisi, bas Paul Švajnester kao impresario Kurtoa, bariton Dumitru Madarašan i tenor Johanes Bamberg nastupaju u ulogama inspicijenta Diklua i pomoćnog inspicijenta Augusta. Horom Arnold Šenberg i Simfonijskim orkestrom Austrijske radio-televizije ORF diriguje Štefan Šoltes.

Premijera ove četvoročine Leonkavalove opere naslovljene kao „lirska komedija" upriličena je u Teatru Liriko u Milanu, 10. novembra 1900. godine kada je izvođenjem dirigovao Arturo Toskanini. Libreto je napisao sam kompozitor na osnovu istoimenog komada Pjera Bertona i Šarla Simona. Izbor sižea vezanog za svet vodvilja i petparačkog pozorišta može se objasniti Leonkavalovim iskustvom boravka u Parizu, gde se izdržavao svirajući klavir po kafeima i krećući se u boemskom miljeu. Ovo delo su posebno volele i podržavale dve dive ranog XX veka koje se vezuju za veristički repertoar – Ema Kareli i Džeraldin Farar. Posle Drugog svetskog rata češće je upotrebljavana skraćena verzija koju je načinio dirigent Renco Bjanki, ali je danas uobičajenije da se izvodi originalna, Leonkavalova partitura. Muzički stil ove opere spaja veristički operski prosede sa elementima pariskog mjuzik hola, posebno u načinu na koji je tretiran ansambl na sceni koji prati raznolike vodviljske tačke. Upravo je ovo živopisno korišćenje kolažne tehnike kako bi se postigla atmosfera 'bekstejdža' u jeku predstave bila izuzetno eksperimentalna za vreme u kojem je ova opera napisana. Leonkavalo je ovo kolažno preplitanje različitih muzičkih kodova primenjivao i u ostalim činovima, a na vokalnom planu je koristio deklamacionu deonicu koja stiže do melodije, ali se nikada ne razvija u punokrvnu ariju.

Radnja se odvija u Sent Etjenu i Parizu u poslednjoj dekadi XIX veka i bavi se pričom o ljubavnoj izdaji u kontekstu licemernog, (malo)građanskog morala francuske buržoazije.

Zaza je zvezda varijetea Alkazar u Sent Etjenu, gradu koji se nalazi u blizni Liona, koja se zaljubljuje u pariskog biznismena Milioa Difrena. On se isprva pravi da je ne primećuje, ali je i sam zaintrigiran lepom pevačicom uprkos strahu za svoju reputaciju. Oni postaju ljubavnici, koji započinju i zajednički život, a Zaza sanja o tome da zasnuje porodicu i ostavi svet mjuzik hola za sobom. No, njen kolega i bivši partner, Kaskar joj otkriva da je video Milioa u Parizu u pratnji druge žene. Temepramenta Zaza odlazi u Pariz i posećuje stan svog ljubavnika u kojem zatiče malu devojčicu Toto, za koju otkriva da je Milioova ćerka. Devojčica, ne sluteći joj priča o svojoj majci, o sebi i o planovima da kao porodica odu u Ameriku gde će njen otac započeti novi poslovni poduhvat. Zaza shvata da ju je Milio lagao od samog početka kada joj je rekao da nije oženjen i da nema previše novca. Ona odlučuje da ode i na izlasku sreće Madam Difren kojoj govori da je pogrešila adresu i izvinjava se. Odluku da ne uništi sreću jedne porodice Zaza je donela zbog sećanja na sopstveno nesrećno detinjstvo – oca koga nije upoznala i koji ju je napustio još kao bebu i odrastanje uz majku alkoholičarku. Sutradan, Milio dolazi da se vidi sa Zazom, a u njihovom konfliktu on otkriva svoje pravo lice: on je slabić i licemer, koji se ne ustručava da Zazi uputi najgore uvrede i da je ponizi. Na taj način njoj ne preostaje ni jedno lepo sećanje na njihovu aferu. Mireći sa sa sudbinom shvata da joj je pozornica jedino utočište.

Urednica Ksenija Stevanović