Imaginarni pejzaži

Od šezdesetih godina delovao je u američkim avangardnim muzičkim krugovima, da bi krajem sedamdesetih zajedno sa Brajanom Inom postao jedan od začetnika ambijentalne muzike. Ipak, sam Bad nije bio posebno zainteresovan za ovu terminologiju i žanrovsko određenje, navodeći da su na njega najveći uticaj imali slikari poput apstraktnih ekspresionista, Marka Tobija i Džeksona Poloka, odnosno džez muzika kojoj je bio izložen od mladosti. U toku svoje karijere bio je poznat po saradnjama kako sa Brajanom Inom, koji mu je pokazao da je moguće da iskristališe sopstvenu poetiku bez straha i u punoj slobodi, tako i sa Robinom Gatrijem poznatijim kao suosnivačem grupe Kokto Tvins.

U emisiji, na primeru albuma U izmaglici (In the Mist) koji je Harold Bad objavio 2011. godine za diskografsku kuću Darla, podsetićemo se autentične poetike ovog stvaraoca. Ona se oslanja na muzički vokabular minimalizma u elektronskoj muzici, u svedenosti sredstava koje koristi, a u pogledu ambijentalne estetike Bad pre svega istražuje saodnošenje zvuka, odzvuka i prostora.

U osnovi albuma U izmaglici je klavirska boja koje se fizički i digitalno menja, ali i spaja sa zvucima gudačkog kvarteta. Trinaest numera su poedeljene u tri veće celine-kompozicije čija su imena Šapati, Revolveraši i Senke. U prvoj skupini su minimalističke kompozicije, u kojima dominira zvuk klavira u raznolikim modifikacijama koje dolaze i do čisto elektronskog zvuka. U drugoj su dela u kojima primećujemo povremene elektronske efekte i perkusivne elemente. Dok se u poslednjem segmentu Šapati zvuk proširuje i na gudački kvartet. Iako koriste različite materijale i izražajni prostor, ove numere su povezane u jedinstvenu celinu. To je izuzetno sveden, ali emotivno bogat svet. Bad poziva slušaoce da čuju ono što je izvan „zvuka", na samoj njegovoj granici, u prostoru obojene tišine koja pokazuje granice muzike, ali i njenu suštinu.

Urednica Ksenija Stevanović.