Rejha i duvački kvintet

Rejha je duvački kvintet uobličio kao poseban žanr kamerne muzike, sa utvrđenim instrumentalnim sastavom koji je obuhvatao flautu, obou, klarinet, fagot i hornu. Iako je na ovu koncepciju uticala takozvana harmoniemusik negovana na bečkom dvoru, koja je podrazumevala upotrebu duvačkog okteta sa udvojenim deonicama oboe, klarineta, horne i fagota, duvački kvintet se jasno razlikuje od ove tradicije time što je udvajanje instrumenata odbačeno. Zahvaljujući tehničkom unapređenju duvačkih instrumenata, bilo je moguće da svaka deonica bude tembrovski jedinstvena, izražajna i virtuozno tretirana. Rejhi su bili bliski ideali hajdnovskog gudačkog kvarteta, te su deonice koncipirane kao ravnopravne, dok je muzička faktura raznovrsna i neretko složena.

Među autorima koji su se pridružili Rejhi u negovanju žanra duvačkog kvinteta važno mesto zauzima Franc Danci. Sedam godina stariji od Rejhe, Danci je tokom karijere bio angažovan kao kapelmajstor u Minhenu, Štutgartu i Karlsrueu, posvećujući najviše energije svojim operama, kojima je dao značajan doprinos uspostavljanju ozbiljne opere na nemačkom jeziku. Danci je duvačke kvintete komponovao tokom poslednje decenije života, u Karlsrueu. Prva Dancijeva zbirka od tri duvačka kvinteta objavljena je kao opus 56 u Parizu i Berlinu 1819. i 1820. godine, dok je druge dve, opus 67 i 68, objavila čuvena izdavačka kuća Andre iz Ofenbaha, 1823. i 1824. Dancijeve duvačke kvintete odlikuje četvorostavačna struktura, izražena kompoziciona umešnost, idiomatska melodika, kao i sklonost ka hromatizovanoj fakturi.

Autor Srđan Atanasovski
Uredica Sanja Kunjadić