Festival u Salcburgu 2020

„Pesmu o zemlji” Gustava Malera izvode: Tanja Ariane Baumgartner, mecosopran, Pjotr Bečala, tenor, Bečko pevačko društvo – Wiener Singverein, Hor Bečki dečaci i Simfonijski orkestar Bečkog radija. Diriguje Kent Nagano. Snimak je sa koncerta održanog 14. avgusta u salcburškom pozorištu.

Pesmu o zemlji Maler je komponovao 1908. i 1909. godine, u završnoj fazi svog stvaralaštva, obeleženoj velikim udarcima koji su ga zadesili na privatnom i profesionalnom planu. Naime, u kratkom razdoblju 1907. godine izgubio je ćerku Mariju, mesto direktora Bečke opere, a lekari su mu saopštili da je njegovo srce u takvom stanju da će živeti još svega nekoliko godina. Egzistencijalna kriza kroz koju je u tom periodu prolazio predstavljala je sa jedne strane okidač, dok mu je sa druge bila pokretač da preispita mračnu granicu između života i smrti. Kako je i sam pisao: „Jedan jedini udarac bio je dovoljan da izgubim sav spokoj i mir koji sam ikada postigao. Stojim licem-u-lice sa prazninom i sada, na kraju svog života, moram da počnem da učim kako da ponovo hodam...", reči su Gustava Malera.

Za razliku od kolosalne osme simfonije iz 1907. koju je naslovio Simfonija hiljade i sa kojom je dostigao vrhunac svoje karijere dirigenta-kompozitora, u Pesmi o zemlji Maler, muzičkim jezikom poznog romantizma, dočarava potpuno drugačiji svet. Naime, kada se upoznao sa stihovima iz antologije stare kineske lirike iz perioda dinastije Tang koju je, u slobodnom prevodu pod naslovom Kineska flauta objavio Hans Betge, Maler je dobio inspiraciju da komponuje delo koje je smatrao „oproštajem od ovozemaljskog života". Pisano za tenor, mecosopran (ili bariton) i orkestar, ovo ostvarenje ostavilo je veliki trag u istoriji muzike. Sa jedne strane, Maler je dao novi oblik pozno romantičarskom lidu premestivši ga iz salona i kamernih sala u koncertne dvorane, dok je, sa druge, u njemu uspeo da prožme dva gotovo nespojiva žanra i istakne njihove osnovne karakteristike - intimnost lida i grandioznost simfonije - a sve u cilju prikazivanja i dočaravanja ličnih stanja.

Pesma o zemlji se sastoji od šest stavova, odnosno pesama, koje nazimenično pevaju tenor i duboki ženski glas, a nazivi su: Napitnice o zemaljskoj bedi, Usamljen u jesen, O mladosti, O lepoti i Pijan u proleće. U poslednjem, šestom stavu nazvanom Rastanak, koji traje koliko i prethodnih pet zajedno, poslednje reči govore o obnavljanju zemlje u proleće - to su stihovi samog kompozitora koji je, suočavajući se sa blizinom sopstvene smrti, skupljao hrabrost iz svog ciklusa o smrti i ponovnom rođenju u prirodi. Maler je kao osnovu koristio Betgeov slobodan prevod kineskih pesama, a i sam je načinio određena prilagođavanja teksta.

Delo je premijerno dirigovao Bruno Valter 20. novembra 1911. godine na koncertu održanom u dvorani Tonhale u Minhenu, jednoj od nekada najznačajnijih nemačkih koncertnih dvorana koja je do temelja srušena 1944. godine. Kao jedan od prvih velikih dirigenata koji su na Promsu izvodili Malerova dela, Henri Vud je Pesmu o zemlji premijerno izveo januara 1914. godine u londonskom Kvins Holu, kada je ovo delo publika primila sa velikim odruševljenjem. Međutim, usled ratnih okolnosti, delo je ponovo izvedeno tek 1945. kada je Simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Sija dirigovao Edrijen Boult.

Povodom obeležavanja stogodišnjice Malerovog rođenja 1960, jedan od velikih interpretatora njegovih dela - Lenard Bernstajn - naglasio je da je Pesma o zemlji jedinstveno i jedno od najznačajnijih simfonijskih ostvarenja ovog pozno romantičarskog kompozitora.

Urednica Irina Maksimović Šašić