Opera – Volfgang Amadeus Mocart: Tako čine sve

Glavne uloge tumače: Elza Drajzih kao Fjordiliđi, Marijan Krebasa kao Dorabela, Andre Šuen kao Guljelmo, Bogdan Volkov kao Ferando, Lea Desandre kao Despina, Johanes-Martin Krencle kao Don Alfonso. Horom Bečke opere i Bečkom filharmonijom diriguje Joana Malvic.

Libreto za ovu operu napisao je Lorenco da Ponte i isprva ga je nazvao Škola za ljubavnike. U ovu školu, prema da Ponteu, su upisani i muškarci i žene, jer ovo nije priča samo o ženskom neverstvu, već i o muškom izdajstvu. Mocart je u celom svom opusu posebnu pažnju poklanjao ženskim likovima, dajući im pun dignitet i razumevanje – pomislimo samo na Groficu, Suzanu ili Dona Anu. Zbog toga, iako je naslov Tako čine sve odredio Mocart, on u operi nije prikazao svoje junakinje kao jedine krivce. Režiser ovogodišnje postavke Tako čine sve u Salcburgu, Kristof Loj je u svojoj izjavi objasnio zašto smatra da treba zadržati originalni naslov, iako je u današnje doba bilo poziva da se opera prezove u Tako čine svi. On smatra da Don Alfosno želi da njegovi mladi prijatelji bolje razumeju žene i da prihvate da one nisu "ideali", već bića od krvi i mesa. Loj kaže: „Čak i u ovoj skraćenoj verziji mi smo ostavili više mesta za ženske likove, u smislu korišćenog muzičkog materijala. Naravno, nismo zanemarili Feranda i Guljelma i njihova osećanja i očajanje. Ali sama činjenica da je Mocart odlučio da liku Fjordiliđi poveri najdužu ariju u operi – rondo Smiluj mi se, ljubavi i oprosti mi – sve govori: mi treba da pre svega razumemo agoniju žena i postupke kojima su izložene”, zaključuje Loj.

U ovoj Mocartovoj operi, inače poslednjoj koju je realizovao sa Da Ponteom, prisutan je veliki broj ansambala, mnogo veći nego u njegovim drugim operskim delima. Oni naglašavaju kompozitorovu jedinstvenu fuziju instrumentalnog pisma sa lirskom ekspresijom, no razlog za njihov broj treba tražiti i u Mocartovom pokušaju da interpersonalne odnose preslika i u muzičku formu. Zanimljiv je primer kanona koji kompozitor upotrebljava u sceni proslave braka u drugom činu. Zbog karakteristika ove muzičke forme, glasovi pevaju istu melodiju, ali razdvojeno – svako za sebe i odvojeno od onog drugog, bez mogućnosti da pevaju uistinu zajedno i harmonično. Mocart na ovaj način potcrtava razjedinjenost dva para i njihov komplikovan odnos.

Urednica Ksenija Stevanović