Muzika viva

Ovaj umetnik, rođen 1969. godine, isprva je brusio svoje muzičko znanje na danskoj džez sceni devedesetih godina, koja je negovala modernističke i improvizatorske tendencije. Kao sajdmen je sarađivao sa nekim od vodećih evropskih džez muzičara poput Hasea Pulsena, Vensana Kurtoaa ili Džona Čikaija, a neki muzikolozi ga povezuju sa opštim tendecijama takozvane ’third stream’ muzike u kojoj se spajaju elementi džeza, improvizacije i kamerne savremene muzike. Paralelno je studirao kompoziciju kod Boa Holtena i Nilsa Martinsena, a deluje i kao crkveni orguljaš. U toku svoje karijere izdao je petnaest albuma i dobio tri danske muzičke nagrade, kao i nagradu Danske fondacije za umetnost 2013. godine. U svojim kompozicijama Davidsen spaja široku lepezu uticaja gradeći sopstveni i samosvojni muzički jezik. Od Johana Sebastijana Baha, preko Debisija, Stravinskog, Nilsena, do Nergora i Mesijana, uz vrlo promišljeno korišćenje džez vokabulara, ovaj danski kompozitor stvara zvučni svet koji nije lako stilski odredljiv, ali koji je apartan, formalno zakoružen, duhovit i zaigran. Istovremeno Davidsen ostavlja puno prostora samim izvođačima, njihovom kolektivnom muziciranju, uz upliv imporivizacionih elemenata – posebno instrumenata koji imaju spojnicu sa džez tradicijom poput na primer trombona ili vibrafona. 

U emisiji ćemo predstaviti vokalni ciklus Svet je Vavilonska kula i slonovača koji se smatra najvažnijim opusom Jakoba Davidsena do sada, napisan na tekstove iz zbirke pesama Srce trećeg milenijuma danske autorke Ursule Andkjer Olsen. Kao prolog i epilog ove kompozicije čućemo dve samostalne pesme – Okrutan da bi bio dobar na poznate stihove iz Šekspirovog Hamleta i Zaključak na tekst istoimene pesme Olea Sarviga iz 1943. godine. U kompozicionom smislu Davidsen primenjuje metodu koju naziva „zapisivanje onoga što čujem”, odnosno čin spontanog komponovanja mimo specifičnih kompozicionih tehnika i usađenih pravila. U tom smislu, muzika ciklusa Svet je Vavilonska kula i slonovača je ispunjen asocijacijama, detaljima, suptilnim referencama, a svaki od šest stavova nosi karakterističan zvučni identitet i pored ulančanosti i ponavljanja nekih od motiva. Nazivi pesama – stavova su: Mogu da te zamislim, Svetovi od stakla u kojem se pojavljuje figura inspirisana valcerom Ernsta Kšeneka iz njegovog ciklusa Osam komada opus 110. Potom ćete čuti pesmu Put, naslovnu Svet je Vavilonska kula i slonovača u kojoj klarinet daje uplive bluza i džez orijentalizma na tragu Djuka Elingtona i Huana Tizola. Završne dve numere su proživljena pesma Ti si moja, posvećena vezi majke i njenog nerođenog deteta, koja je konstruisana poput pozorišnog songa, da bi na kraju čuli numeru Svi se dignite u kojoj dominira vreva reči i zvukova. 

Urednica Ksenija Stevanović