Aleksandar Milosavljević i Ivan Medenica: Refleksije o pozorištu

Aleksandar Milosavljević u ovom tekstu iznosi svoje viđenje situacije u kojoj su se našla pozorišta u Srbiji usled uvođenja vanrednih mera u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19. Budući da su zbog zabrane javnih okupljanja izostala kako scenska izvođenja tako i probe, kao izvesno rešenje pojavilo se televizijsko emitovanje pozorišnih predstava. Ipak, po mišljenju autora, ovo rešenje pati od niza problema: prvo, prema teoriji medija Maršala Makluana, pozorište kao topao i televizija kao hladan medij nisu spojivi, jer televizijski snimak po svojoj prirodi redukuje informaciju i od primaoca zahteva veći angažman nego od gledaoca u sali koji scensku radnju prati iz neposredne blizine; drugo, pozorište je nastalo iz potrebe da članovi konkretne zajednice (grčkog polisa) kolektivno potvrde svoju pripadnost određenim vrednostima, to jest ljudi u teatar nisu odlazili da bi nešto saznali, već da bi nešto zajednički proživljavali; treće i najvažnije, pozorište je mišljeno za izvođenje uživo, kao jedinstveni susret glumca i gledaoca. „Upravo taj i takav susret čini njegovu suštinu, a ona je sadržana u sveukupnom glumčevom unutrašnjem treptaju čija frekvencija nije konstantna. Glumačka igra u teatru nije ni planirana da bude jednom za svagda zadata, definisana i uvek ista. Jer, još na probama (ako ne i mnogo ranije, možda baš na prvom času glume) predviđeno je da će se teatarska igra vremenom menjati, da se mora menjati i da treba da se menja, te da će se njene rezonance transformisati kako lik bude sazrevao", piše Milosavljević.

*    *    *

Iako je 54. Beogradski internacionalni teatarski festival zbog pandemije korona virusa odložen za sledeću godinu, publika će moći da uživa u programu „Bitef-Prologa", kao svojevrsnoj najavi 54. i 55. izdanja festivala. Shodno tome, od 12. do 14. septembra, u Bitef teatru i na Skveru Mire Trailović, odvijaće se pozorišni program, stručne i javne tribine, performansi, kao i susreti sa umetnicima. U tekstu pod naslovom „Na ivici budućnosti", kako glasi i slogan festivala, umetnički direktor Ivan Medenica piše: „Na tematskom planu ovaj Bitef se fokusira na distopijske perspektive čovečanstva, što je prevashodno, ali ne i isključivo uslovljeno urušavanjem globalne ekološke ravnoteže (iz čega je proizašla i aktuelna pandemija), dok na umetničkom planu eksperimentiše s mogućnostima izvođenja u čijem središtu ne bi nužno bio ljudski akter. Na obe ove koncepcijske ravni 54. Bitef je naglašeno okrenut budućnosti i na obe nagoveštava nove stvarnosti, uključujući i pozorišnu, stvarnosti koje možda neće biti antropocentrične... Da li se takve budućnosti treba plašiti ili joj se, priželjkujući povratak ravnoteže u prirodi, treba radovati, to je pitanje zasad bez odgovora. Ovakva budućnost više nije futuristička projekcija, ona je tu, samo što u nju nismo uskočili, ili se u nju strmoglavili, jer ko zna da li ona išta dobro donosi (i da li treba da donese) homo sapiens-u".

Čitala Gordana Gačić.
Urednice emisije Olivera Nušić i Tanja Mijović.