Betovenova kolekcija Euroradija

Betovenovo poslednje simfonijsko ostvarenje predstavlja, kako istoričari muzike navode, sublimaciju svih simfonijskih ideala i revolucionarnih ideja koje su okupirale kompozitora tokom njegovog stvaralaštva. Primetan je, sa jedne strane, odjek revolucionarnih francuskih kantata u završnom horskom nastupu – slavnoj Odi radosti, ali uz Betovenovu transformaciju u novu paradigmu simfonijske muzike. S druge strane, skice ovog dela otkrivaju da je Betoven imao nameru da u završnom stavu delo okrene ka transcendentnoj ravni i u njega uvede i religijski aspekt. U poslednjem stavu Devete simfonije, on poziva na poklonjenje „voljenom Ocu” koji se nalazi iznad zvezda. Za Betovena, to omnipotentno biće je otelovljenje svega onoga božanskog u čovečanstvu i prirodi, ali se ono nalazi izvan granica ljudskog razumevanja, u najvišim sferama egzistencije, do kojih se može doći jedino bratstvom među ljudima i zajedničkom muzičkom porukom.

Muzički, kako je to Vagner uvek isticao, pronalaženje bilo kakvog prostora za reči i hor sa solistima u simfonijskom delu poslužilo je Betovenu da zapravo dodatno artikuliše instrumentalnu muziku i razreši sukobe iz prethodnih stavova simfonije. Stoga je završni stav Devete simfonije tako otvorio široko problemsko polje simfonijske muzike XIX veka u kojoj su autori od Šuberta do Malera pokušavali, svako na svoj način, da razreše izazov spajanja vokalne muzike i simfonijskog principa koji im je Betoven ostavio u zadatak u delu monumentalnih, do tada neviđenih dimenzija i umetničkih pretenzija.

Autorka emisije Jelena Damjanović