Studije i ogledi (2)

Katrin Malabu: Karantin unutar karantina – Ruso, Robinzon Kruso i „Ja”

Evocirajući Rusoov opis njegovog tronedeljnog boravka u karantinu tokom epidemije kuge, u Đenovi 1743. godine, autorka promišlja vlastitu situaciju gotovo potpune izolacije u Irvajnu, u Kaliforniji, gde trenutno živi i predaje.

Naime, umesto da ostane u karantinu na lađi kojom je putovao u Italiju, zajedno sa ostalim saputnicima u nevolji, Ruso se opredelio da vreme izolacije provede sam, u pustom i nedovršenom gradskom lazaretu. Prema mišljenju Katrin Malabu, ova epizoda mogla bi se protumačiti usredsređujući se isključivo na ideju izbora: šta je bolje u vreme izolacije, biti stavljen u karantin s drugim ljudima ili biti u karantinu sam? Ali, postoji još nešto, možda mnogo dublje Rusoovom opisu, a to je činjenica da je karantin podnošljiv jedino ukoliko se od njega izolujemo, tj. ukoliko se osamimo u njemu i od njega istovremeno. Lazaret, piše Malabu, predstavlja taj dvostruki karantin koji izražava Rusoovu potrebu da se osami od zajedničkog osamljivanja, da u izolaciji stvori vlastito „ostrvo”. Jer, biti zatočen zajedno sa drugim ljudima svakako budi osećaj otuđenosti, ali otuđenost nije samoća; samoća je, zapravo, ono što zatočenje čini podnošljivim. „Primetila sam”, kaže autorka, „da je ono što moje osamljivanje čini krajnje uznemirujućim upravo nesposobnost da se povučem u sebe. Da pronađem to majušno ostrvo na kojem bih mogla da budem ono što jesam.”

Ovaj esej Katrin Malabu, preuzet sa portala časopisa Critical Inquiry, objaviće uskoro Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda.

Prevod s engleskog:Suzana Bojović
Spikerska interpretacija teksta: Dušica Mijatović
Urednik: Predrag Šarčević