Studije i ogledi

Ašil Mbembe: Univerzalno pravo na disanje

I pre pojave virusa Kovid-19, smatra filozof i istoričar Ašil Mbembe, čovečanstvu je već pretilo gušenje. Otuda, budući da smo prinuđeni da se borimo, ta borba bi trebalo da bude uperena ne toliko protiv nekog određenog virusa, koliko protiv svega onoga što najveći deo čovečanstva osuđuje na prerani prestanak disanja.

Kako bismo se izvukli iz aktuelne krize – piše Mbembe – potrebno je da disanje razumemo izvan njegovih čisto bioloških aspekata, kao nešto što nam je zajedničko i što, po definiciji, izmiče svakom proračunu. Kada se govori o tome, govori se, zapravo, o univerzalnom pravu na disanje. Kao ono što je u isti mah i nevezano za tlo i što jeste naše zajedničko tlo, pravo na disanje nije merljivo. Ono se ne može prisvojiti. To je univerzalno pravo, ne samo svakog pripadnika ljudske vrste, već i živog sveta u celini. Stoga se ono mora shvatiti kao osnovno pravo na postojanje. Bez takvog pristupa jedva da nam ima sutrašnjice. Preostaće nam samo neprekidni sled nepredviđenih događaja.

Ako je Kovid-19 samo spektakularni izraz planetarnog bezizlaza u koji je čovečanstvo zapalo, onda nije reč o ponovnom sastavljanju neke naseljive Zemlje koja bi nam pružila mogućnost „dišućeg života”. Naprotiv, reč je o potrebi da se ovlada energijom našeg sveta, s ciljem da oblikujemo nove zemlje. Čovečanstvo i biosfera su, dakle, u istoj igri i jedno bez drugog nemaju nikakvu budućnost. Hoćemo li, pita se Mbembe, biti sposobni da iznova otkrijemo našu pripadnost istoj vrsti i našu neraskidivu vezu sa svime što je živo? To je, možda, ono poslednje pitanje, pre nego što se vrata zauvek zatvore.

Esej „Univerzalno pravo na disanje”, preuzet iz elektronskog časopisa Analyse, opinion, critique, objaviće uskoro Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda.

Prevod s francuskog: Aleksa Nikolić
Spikerska interpretacija teksta: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević