Opera – Vinčenco Belini: Beatriče di Tenda

U maju 1832. godine Belini je dobio porudžbinu od impresarija Alesandra Lanarija da za otvaranje karnevalske sezone u teatru La Feniče u Veneciji napiše novu operu sa Đuditom Pastom u glavnoj ulozi. S obzirom na to da je sa Pastom već uspešno sarađivao u Normi i Mesečarki, Belini se zajedno sa libretistom Feličeom Romanijem bacio u potragu za pogodnim sižeom koji bi zadovoljio njene dramske ambicije. Ipak, traganje za temom teklo je sporo i tek su se u oktobru kompozitor i libretista odlučili za dramu Aleksandra Dime oca koja obrađuje život kraljice Kristine od Švedske, zbog čega je i datum premijere pomeren sa decembra na proleće naredne godine. Ali, već sledećeg meseca, Belini je pismom obavestio Pastu da je siže opere promenjen i da će pevati ulogu Beatriče di Tende, o kojoj je napisana drama i balet koji su zajedno sa oduševljenjem gledali u Milanu. Sam Feliče Romani nije delio Belinijev entuzijazam spram izbora tematike, moguće iz dva važna razloga – zbog toga što je priča o Beatričinom životu imala mnoge sličnosti sa sudbinom Ane Bolen koju je već bio obradio i koja je Donicetiju donela uspeh, kao i zbog toga što je bio preopterećen drugim narudžbinama, a višemesečno traganje za pravom temom je samo dovelo do toga da mora da radi na više libreta istovremeno.

Stvaranje opere Beatriče di Tenda je teklo sa puno zastoja i međusobnog nerazumevanja između kompozitora i libretiste, koje je išlo dotle da je Belini zatražio od vlasti da nateraju Romanija da se pojavi u Veneciji kako bi krenuli da rade na delu. Pa ipak, radilo se užurbano i u stisci sa vremenom i rokovima, a sam libreto je po Romanijevim rečima „ostao u fragmentima”, dok moderni istraživači zaključuju da je tekstualni predložak „čudan amalgam izuzetnih stihova i banalnosti”. Ipak, to nije sprečilo Belinija da stvori dramski ubedljivu muziku, a zbog skraćenih rokova pribegao je i autocitatima – pre svega iz svojih opera Zaira i Bjanka i Fernando.

Venecijanska publika je na premijeri, 16. marta 1833. godine, operu primila hladno, kao neku vrstu male osvete jer je morala toliko dugo da čeka na novo Belinijevo ostvarenje. U međuvremenu je Đudita Pasta trijumfovala kao Norma, te im se činilo da im Belini nije ponudio ništa novo. Ipak, druge večeri prijem je bio topliji, pre svega zahvaljujući Pastinoj ubedljivosti, a ubrzo je opera počela sa uspehom da cirkuliše po Italiji. Beatriče di Tenda je zaživela i širom Evrope, postajući jedino Belinijevo delo koje je štampano za kompozitorovog života. Ipak, poput mnogih drugih belkanto ostvarenja, krajem XIX veka je nestala sa repertoara, da bi od 1960. godine nadalje, doživljavala nove postavke u izvođenjima poznatih soprana poput Mirele Freni, Edite Gruberove ili Marijele Devije.

Urednica Ksenija Stevanović